Stidljivost je obrnuto srazmerna samopouzdanju, a samopouzdanje se stičem iskustvom i praksom – dakle, stidljivost je moguće prevazići. Ipak, upravo vas stidljivost sprečava da steknete ta iskustva koja jačaju samopouzdanje, pa je ovo naporan i dugotrajan posao, koji od vas zahteva najozbiljniji rad i upornost. Jer to znači da treba svojevoljno i često da ulazite baš u one situacije u kojima obično propadate u zemlju, vezujete se u čvor i postajete nemušti. Stidljivost vas sprečava da se zauzmete za sebe, da iznesete svoj stav, da posegnete za onim što želite, a to prosto morate činiti, da biste prevazišli stidljivost. Ako ste stidljivi, na dnevnom nivou se suočavate sa ovim stvarima:
Stalno slušate savet “ne budi tako stidljiv”
On gađa u suštinu, naravno, ali je potpuno beskoristan. To je isto kao kad debeloj osobi kažete “treba da smršaš” ili onome ko stalno odugovlači “prestani da odugovlačiš i počni”. Stidljiv čovek zna da svojom stidljivošću skreće na sebe baš onu pažnju koju ne želi i od koje se oseća još gore, ali ne zna kako da ne bude tako stidljiv. Od njega se traži da stane pred streljački stroj i da ih ubedi da ne pucaju, iako mu je jezik vezan u čvor i lakše mu je da pokrije lice rukama i pogine. Posmatrajte svoju stidljivost kao bolest, zbog koje vam je nekad gore, nekad bolje i u kojoj je napredak ka izlečenju lagan, spor i dugotrajan. Pogledajte oko sebe – i drugi su stidljivi, ali nisu tako otvoreno ranjivi, imaju bolje odbrambene sisteme i kriju svoju stidljivost iza ubedljivijih fasada. Svest o sebi u odnosu na druge, pomaže da se pozicionirate u realnosti, jer to je jedina polazna tačka iz koje se možete odvažiti na koračić ka samopouzdanju.
