Dvadesete su najlepše doba, opšte je poznata činjenica i spreman si da veruješ da je to baš tako i da svojim stavovima (u koje uopšte nisi siguran) nekako produžiš to najlepše doba, uglavnom tako što nećeš raditi, shvatati i menjati ništa ozbiljno u svom životu. Odrasti znači preuzeti odgovornost, a to nije zabavno i svakako nije nešto što dvadesete čini najboljim godinama.
Imam vremena
Da, sa dvadeset godina imaš vremena za sve. Ali ti sebi govoriš da imaš vremena kada su u pitanju ozbiljne i dosadne stvari, kao što je studiranje, ili traženje posla, ili posvećene veze. U svemu ostalom si nestrpljiv i juriš i grabiš svako iskustvo. Ovom odbrambenom izjavom uglavnom opravdavaš svoju lenjost, nesigurnost i strah od budućnosti. Jer, nikad nisi rekao da ima vremena da se opijaš i drogiraš kasnije, pošto sada moraš da učiš. Vreme je relativno, ali jedno je definitivno – nikad ga nema dovoljno i nemoguće ga je zaustaviti.
