Ako si nesiguran i sumnjaš u sebe, onda se stalno preispituješ, ne izlažeš svoje stavove i ne zauzimaš se za sebe. Povlačiš se i zatvaraš i puštaš da se stvari događaju i da te ljudi shvataju pogrešno. Ne uradiš ono što znaš da treba da uradiš, ne daješ odgovore za koje znaš da su tačni i uopšte, radiš protiv sebe na mnogo načina. Pri tom nisi u balansu, nisi miran i zadovoljan, nego stalno vodiš unutrašnju borbu. Ljudi koji se bore sa sumnjom u sebe i sa konstantnom nesigurnošću, tvrde da im sledeće taktike dosta pomažu da se izbore.
Nemoj da planiraš svaki detalj
Veliki je zadatak za tebe da isplaniraš neki poduhvat, putovanje, projekat, sastanak, promociju – bilo šta, što uključuje tvoje angažovanje oko toga i ishoda predstojećeg događanja. Opušteni ljudi znaju da ne mogu sve da isplaniraju, odnosno da sve isplanirano može da pođe neočekivanim i nepredviđenim tokovima i oni računaju na to da se planovi ne ostvaruju stoprocentno. Zato se i ne opterećuju svim detaljima. Takođe, ne možeš u potpunosti da se osloniš na spontanost i inspiraciju trenutka, osim ako nisi neko ko voli takve situacije i kome je izazov da u sve ulazi bez pripreme, očekujući nadahnuće i verujući da je sve stvar trenutka. Planovi treba da budu okvirni i kad se pojave stvari koje izlaze van tih okvira, one treba da nađu svoje mesto unutar elastičnih i prilagodljivih planova. Računajući na neočekivano i nepredviđeno, preduhitrićeš osećanje da nesto nisi uradio kako treba, preispitivanje i sumnju u svoje sposobnosti. Koliko god da sve držiš pod kontrololom i da si sposoban, stvari imaju način da izmaknu kontroli i one to redovno čine.
