Koliko smo spremni da sebi opravdavamo kojekakve gluposti, da ne primećujemo svoje propuste i arogantno optužujemo druge za stvari za koje smo sami odgovorni, toliko smo često sami sebi najgori i najstroži kritičari. Ni jedno ni drugo nije zdravo, jer nije realno. Ako patite od samoosuđivanja, dajte sebi malo predaha i pozabavite se realnošću.
Potrebna su vam realna očekivanja
Ako imate nerealne zamisli i ciljeve, vrlo brzo ćete se naći sa šakama punim pepela, kojim se usrdno posipate po glavi – ništa ne znam, nisam se dovoljno trudio, nisam dorastao tom izazovu, nemam nikakvih vrednosti, sve sam pogrešno uradio, odakle mi pravo da mislim da uopšte to i mogu da zaslužim… A oblasti za samoprekor su neizmerne – od lekcije koju ne možete da savladate, posla koji je dobio neko drugi, preko projekta koji vam je propao, do devojke koja vas je odbila. Nemojte kukati nad sobom, nego preispitajte postavku svojih ciljeva. Možda oni nisu nedosežni, ali su postavljeni preblizu ili predaleko. Rastavite cilj koji želite da postignete na nekoliko koraka, pa postavite svaki korak kao cilj – tako ćete znati kuda idete i koliko vam treba da stignete. A usput možda shvatite da uopšte niste ni pošli tamo gde ste mislisli, već baš tamo kuda treba da idete.
Naučite da prepoznate konstruktivnu kritiku
Kao prvo, velika je čast biti kritikovan. To znači da onaj ko vas kritikuje, očekuje od vas više i bolje, jer su mu poznate vaše sposobnosti, ceni vaša dosadašnja dostignuća, želi da od vas dobije najbolje i zna da vi to možete da pružite. Ako usvojite pozitivan stav prema kritici, nećete se bojati da pogrešite i da se korigujete onako kako vam kritika sugeriše. Zlonamerna kritika se razlikuje od konstruktivne i to ćete jasno osetiti, ako ste izoštrili percepciju i gurnuli ego u stranu – tada jasno uviđate da li je neka kritika usmerena na vašu mogućnost i poboljšanje učinka, ili na podrivanje samopouzdanja, ruganje i vređanje. Ako prigušite preosetljivost i sklonost da odmah potonete na dno, jer nešto niste dobro uradili, ili jer vam neko prebacuje zbog onog što ste bili sigurni da ste baš dobro uradili i ne zahtevate od kritičara da bude nežan, nego obraćate pažnju na suštinu, biće vas gotovo nemoguće obeshrabriti, obezvrediti i uplašiti.
