Možete pokušati, a verovatno i pokušavate, jer tako muškarci treba da se ponašaju – da na svaku emotivnu nevolju odgovore sa “ma boli me k…”. Činjenica je da ne da vam nije svejedno, nego ste duboko uznemireni istim onim stvarima koje uznemiravaju žene, samo što njima niko ne brani da plaču, da budu slomljene, traže utehu, žale se prijateljicama i na sve načine ispoljavaju svoja osećanja. Vama ostaje samo da preterano pijete, a to je zaista najgore moguće rešenje – jer nije rešenje, a i ništa ne pomaže. Posle se osećate samo još bolesnije i utučenije. Koliko god izigravali bezosećajnost, osećanja dolaze po svoje, kad ste sami i kad vas niko ne gleda.
Sebe ne možete da prevarite
Ne možete se frajerisati 24/7 i ostati normalni. Niko ne može. Morate da skinete masku da uzdahnete, kad znate da nema publike. Morate poželeti da imate kome da se otvorite i da ispričate sve o tome kako se osećate, šta vas plaši, šta vas guši, šta vas povređuje, šta vas ljuti, koliko ste iznevereni i beznadežni. Potrebno vam je da čujete da će – jednog dana – biti sve u redu i da svi kad tad prožive isto što i vi. Da znate kako niste sami u tome što proživljavate, iako se tako osećate. To nije neka uteha, ali jeste olakšanje – niste ludi, nećete umreti, biće vam bolje, dešavalo se i drugima, oduvek.
