Neke reči koje smo loše čuli ili ih koristimo u pogrešnom kontekstu, kao i prostodušni izrazi, čine da zvučimo neupućeno i glupo – ostavljaju pogrešan utisak na sagovornika sa kojim bi trebalo da smo na istom nivou. Te reči i izrazi nemaju veze sa našim obrazovanjem i ulogom koju imamo u društvu, već sa izvesnim šlifom koji se stiče iskustvom i brušenjem senzibiliteta u komunikaciji sa različitim ljudima. Ne moramo da se spuštamo na nečiji nivo, da bismo se precizno izrazili i bili shvaćeni, ali ne bi trebalo da padamo (na sitnicama) ispod nivoa kulturne poslovne konverzacije.
Orginal umesto original
Iz nekog razloga, ljudi veoma često ispuštaju to “i” u reči “original”. Možda se u nekim narečjima i lokalnim sredinama ono nikad ne čuje u izgovoru, a ova reč i nema neku alternativu u našem jeziku. Možemo reći da je nešto izvorno, svojstveno, autentično, ali kad kažemo da je nešto originalno (delo, ideja, primerak) svi znamo da to nije kopija. U engleskom se ova reč piše isto – original – i izgovara se sa akcentom na tom prvom slovu “i” a to bi trebalo da ste nekada čuli i registrovali, iako nikad niste učili engleski.
