Kad nam se prvi put ukazuje neka prilika, kad se upuštamo u nešto bez iskustva, a verovatno i bez svesti da nam se dešava nešto osobito važno, protrčimo kroz ta iskustva kao kroz maglu. Provučemo se nekako, polusvesni, polurazočarani, poluprisutni. Neke prilike se više ne ukažu, bar ne na takav način. Ali uvek postoji druga šansa. I uvek joj treba dati svaku šansu.
Prethodno iskustvo je od pomoći
Bilo da vam se ukazuje poslovna prilika, putovanje ili veza sa izuzetnom osobom, prethodno (polovično) iskustvo, biće vam od pomoći. Pomislićete – ovaj put neću da uprskam. Neću ovo da propustim i da upropastim. Onda nisam ni znao da cenim ovakvu priliku, a sad znam šta hoću. Barem mogu da dam sve od sebe i da buem siguran da sam pokušao. Drugi put ste u stanju da budete budni, svesni, prisutni i angažovani, jer vas istinski zanima i angažuje mogućnost da nešto doživite i svest da umnogome od vas zavisi da li će to biti dobar ili bedan doživljaj i da li ćete uopšte nešto i doživeti.
