Preterano analiziranje vas obično ne dovodi do nekog pozitivnog rezultata i razrešenja problema, nego vas vrti u krugu griže savesti i besa i nije vam dobro, a ne možete da se otmete i prestanete sa tim. To je gotovo kao neki porok, koji pokušavate da suzbijete i kontrolišete, ali on ipak kontroliše vas. Zarobljeni ste u ograničenjima svoje percepcije i perspektive i što više razmišljate, sve više vam se čini da nema izlaza iz situacija i problema, koje analizirate. Kad pokušate drugačije da sagledate stvari, obično vam pada na pamet jedino da razmišljate o tome šta bi bilo da su se stvari odvijale drugačije, da niste kazali ili učinili to što jeste, da je neko drugi reagovao drugačije, a to vas opet nikuda ne vodi i osećate se sasvim bespomoćno. Kad misli teku u konstruktivnom pravcu, one vas ne opterećuju i ne zarobljavaju, nego oslobađaju vaš um, odlaze i ne ostavljaju toksičan otpad za sobom i nemate potrebu da stalno ponovo premišljate i analizirate.
Preterano razmišljanje i analiziranje javlja se i kad pokušavate da donesete neku odluku i onda vas suviše razmatranja i razrađivanja svih mogućnosti i posledica koje vam padaju na pamet još više obeshrabruju, zbunjuju i onemogućavaju vam da odlučite i da delujete. Ne bi trebalo da mislite loše o sebi zbog toga (a verovatno i to radite) jer vi sigurno spadate u pametne, privržene i tople ljude, koji međutim, preterano brinu, pa zato postaju negativni, beznadežni, depresivni i svojom brigom guraju od sebe upravo one do kojih im je najviše stalo. Kako da se izvučete iz tog obrasca, koji vam šteti i opterećuje vas?
