Razmišljanje o tome da je život ograničen rokom trajanja i da svi putujemo ka okončanju svog fizičkog boravka na svetu, nije popularno u našoj kulturi. Smatramo morbidnim i depresivnim misli o smrti, ali zapravo, svest o tome da smo kratkotrajni, ranjivi, konačni, donosi snagu i stabilnost. Razmislite, šta biste uradili da imate još nedelju dana života? To je zaista vrlo malo vremena i ne biste mogli ništa revolucionarno, niti posebno egzotično da uradite, pa se stvari svode na jednostavne užitke u bliskosti sa onima koje volite. Čemu zapravo služi ova mentalna vežba? Da vas podseti koliko običnih, a pravih stvari propuštate svakog dana, zauzeti jurenjem uzbuđenja, boljeg života, zarađivanjem, samopotvrđivanjem. I zašto te obične stvari ne biste uradili sada?
Proveli biste neko vreme sa svojom porodicom
Da, to su oni ljudi čije postojanje i prisustvo u svom životu podrazumevate i ne volite da razmišljate o tome da je i njihovo vreme ograničeno i da će vam nedostajati kada ih više ne bude bilo, a kojima niste baš posvetili puno pažnje, jer vas često nerviraju i sputavaju. Porodični odnosi nikada nisu jednostavni i laki, ali da zaista treba da se oprostite od života, sigurno biste prešli preko svih komplikacija, nesuglasica i odbojnosti i okrenuli se sa ljubavlju onima koji su zaslužni što uopšte postojite. Porodica nas često čini ranjivima i bespomoćnima, stavlja nas u položaj dece i ne priznaje nam nezavisnost i zrelost, ne slaže se sa našim izborima, zamera nam što ne sledimo njene vrednosti i ne ispunjavamo očekivanja. Ali u kontekstu ograničenog roka trajanja svih nas, to su opterećujuće gluposti, koje treba da prevaziđete i da prosto volite i poštujete svoju porodicu. Najbolji trenutak da počnete je sada. Sledeći najbolji trenutak je sledećeg trenutka.
