S obzirom na to da radi kao Food and beverage menadžer u beogradskom hotelu Square Nine, za Miloša Lukića je nemoguće da dođe u restoran, opusti se i ne primeti šta se dešava oko njega. Jednostavno, profesionalna deformacija! Osim kvalitetne hrane i pića, Miloš je veliki zaljubljenik i u cigare, a najviše ga inspirišu dinamično i nikad isto radno okruženje, kao i opuštena porodična okupljanja. Miloš je pravi hedonista i čovek koji inspiriše – u svakom smislu!
WANNABE MAN: Studirali ste hotelski menadžment, a trenutno radite kao Food and beverage menadžer u beogradskom hotelu Square Nine. Čini se kao jako zanimljivo zanimanje. Kako to da ste odlučili da se bavite hranom i pićem na baš ovakav način?
MILOŠ LUKIĆ: Mogu reći da me je uvek kroz život vodila želja ka lepim stvarima, ka detaljima, estetici. Hedonizam preovladava u mojim izborima od samog početka karijere. Nakon upisivanja Visoke hotelijerske škole, stičem i prvo iskustvo kroz praksu u hotelu Hyatt, koji je kao jedna odlična škola postavio temelj svemu što sam daljim koracima sticao kroz svoju karijeru. Upravo se na taj način između hotelijerstva i mene, zaista rodila ljubav na prvi pogled. Tu i tada se vezujem za hotelijerstvo i ugostiteljstvo uopšte i shvatam da je to poziv kome želim da se posvetim. Sektor hrane i pića mi se onda učinio kao najdinamičniji i najinteresantniji, i iskreno to mislim i danas… I dalje me svakodnevno rad u ovom okruženju inspiriše.
Volim raznovrsnost koju mi pruža ovaj posao, to što svaki dan predstavlja jednu sasvim novu priču, sa sobom donosi nove ljude, nove situacije… Volim što se na poziciji koju trenutno imam uz “day to day” operacije bavim i planiranjem, strategijom, vizijom i smernicama kuda i kako dalje. Ova vrsta dinamike mi je izvor iz koje crpim inspiraciju.
S obzirom na to da ste pravi hedonista i zaljubljenik u kvalitetnu hranu i pića, a imate i mnogo iskustva u radu u restoranima i hotelskim lancima, šta možete izdvojiti kao najvažniju osobinu ili veštinu da biste bili uspešni u ovom poslu?
Sigurno da je to želja za konstantnim učenjem i motivacija da budem što bolji u svom poslu. Da bi se neko uspešno bavio hotelijerstvom, u globalu, mora da ima neverovatno strpljenje sa jedne strane i u isto vreme želju da ugodi ljudima. Mora da bude spreman da smireno reaguje u situacijama kada baš i ne želi da bude “smiren” i da bude spreman da svim ljudima koje sreće u toku dana pristupa na isti način, kao da su gosti u našem domu. Naš posao je da budemo dobri domaćini, da pružimo dobru uslugu, ponekad “čašicu razgovora”, emociju, dobar osećaj kada su gosti u našem prostoru. Na taj način pristupam kako gostima tako i ka timu kojim rukovodim, želim da im pružim oslonac i da dođemo zajedničkim snagama kako do rešenja problema tako i do smernica neophodnih za njihov razvoj, dosadašnje iskustvo mi omogućuje upravo to.
Radili ste kako u zemlji, tako i u inostranstvu i to na različitim pozicijama – restaurant manager, event manager, sales manager, operations manager… Šta ste naučili na svakoj od ovih pozicija, a što vam je naročito koristilo u poslu u kome ste sada?
Različite pozicije, različito poslovno okruženje, dinamika, ambijenti i ljudi koji su “bojili” moj profesionalni put, ostavili su svakako trag na sve što sam do sada postigao.
Džentlmenski odnos i pristup poslu koji sam stekao u Londonu, veliki sistem kao što je prekooekanski brod, sve destinacije koje sam na tom putu prešao, impresije, sklop različitih kultura i uticaja, pa sve do lokalnog pečata restorana prestonice, sve je to deo po deo slagalice koju slažem u građenju karijere. Suštinski svako to iskustvo je imalo u središtu i fokusu upravo ljude sa kojima sam radio, njihove navike i osobenosti.
Svako od zaposlenih ima svoj pogled na ugostiteljstvo i različite talente, na nama je da “zagrebemo” po površini, da iskoristimo njihov potencijal i da ih pravilnim usmeravanjem i vođstvom oblikujemo po našim odnosno željama sistema i kuće u kojoj radimo.
Ljudi su različiti, imao sam sreće da radim sa različitim nacijama, sve me je to oplemenilo i obogatilo, moram da priznam. Često je dovoljno da nekog “kupite” nekim sitnim gestom ili reakcijom i imate njegovu zahvalnost i odanost. Poverenje je jako bitan deo mog posla, moram da imam apsolutno poverenje u ljude sa kojima radim, u njihove sposobnosti da prezentuju sebe i kompaniju na najbolji mogući način, u njihovu želju da ugode gostima. Na kraju se sve svodi na to, da gost uživa i da oseti da brinemo i pazimo.
Lepa reč i iskren “tap on the back” će sigurno mnogo bolje uticati na zaposlene nego bilo koja kaznena mera, ili slepo praćenje procedura, strahopoštovanje, to nikako ne smemo da zaboravimo!
Način poslovanja vam je jako važan. Kako biste opisali svoj stil rada?
“Strog ali pravičan”! Poštovanje ali i strogost sa ljudskim likom, karakterišu okosnicu mog rezonovanja kada je posao u pitanju.
Uvek sam tu za sve ljude koji su deo mog tima, i za razgovor i savet u vezi sa poslom i za privatne probleme… Moj posao nikad ne može da bude skroz odvojen od privatnog, gosti bi definitivno osetili da je pristup koji imam “strogo poslovan” i to onda ne bi bilo dobro. To se naprosto oseća, emocija mora biti potpuno iskrena.
Ljudi moraju da prepoznaju da si tu punog srca i da si spreman da ih saslušaš i pomogneš, sve se na kraju kada je savršena usluga svodi na to.
Preciznost, obraćanje pažnje na detalje, mogu reći da sam pomalo perfekcionista ali je upravo ovaj način ono što klijenti prepoznaju, pružaju nam poverenje, a mi smo tu da izmaštamo za njih neverovatne priče i događaje kojim se retko koji hotel, restoran može u ovom trenutku pohvaliti. Moram priznati da mi je ovaj posao doneo priliku da radim poslovne poduhvate za koje je potrebna analiza, organizacija, planiranje ali i suptilnost u realizaciji, retko je to u današnje vreme i vrlo sam srećan jer mi ovakvi izazovi daju vetar u leđa i “pune baterije” za dalji napredak.
