Ima mudrih osoba koje su prosto diskretne po pitanju svoje inteligencije, a to postižu uglavnom uz pomoć veština komunikacije – njihov nivo razmene sa drugima je poput lifta, ide gore-dole, po potrebi. Ove izuzetne osobe odlikuje skromnost, a to nije veština koju je moguće uvežbati, nego stvar karaktera. One ne procenjuju ljude prema inteligenciji i u stanju su svakome da se približe i svakog da razumeju. To im malo pojednostavljuje život u oblasti odnosa – a to je velika oblast, koja se prožima sa drugim oblastima. Međutim, ako ste u svojoj pameti kao zarobljenik u kuli i posmatrate svet odozgo, imaćete mnogo razloga za gorčinu i nezadovoljstvo. Ali ako je vama prirodnije da ostanete iznad i da se odozgo mrštite na prost svet, umesto da se prilagodite – to je vaš izbor, da stalno živite u penthausu. Ako često silazite u prizemlje i bazate po podrumima, sretaćete svakojake stanovnike ovih nivoa, zbog čega ćete možda postati prilagodljiviji, a možda ćete se trkom vraćati u svoju osmatračnicu. Činjenica da su mnogi ljudi ispod vašeg nivoa inteligencije, možda će vam biti korisna, možda će vas uputiti ka nekom prosvetljenju, a možda će vas prosto rastužiti. Inteligencija bi trebalo da bude oruđe koje vam olakšava život i verovatno i jeste, na mnogo načina. Ali često vam ga i zagorčava i čini da se osećate bespomoćno i usamljeno.
