Kad si mlad, pre svega misliš da je ono malo što si saznao i iskusio, svo znanje koje ti je potrebno. Ego ti je veći od duše, srce se slabo snalazi u toj neproporcionalnosti, a sa svim svojim nesigurnostima, predrasudama i idealima, stalno saznaješ istine o životu, koje te uzdrmavaju i ne sviđaju ti se, jer rade protiv tvojih ubeđenja – ali grade tvoj karakter. U najprisnijim odnosima sa svojim prijateljima, saznaješ najvažnije istine, a saznaju ih i oni – hteli to ili ne.
Nikoga ne možeš da nateraš da te voli. Koliko god zasluživao nečiju ljubav i poštovanje, kao i koliko god žudeo za tim – ne možeš da utičeš na to kako će te nečije srce doživeti, da li će te prihvatiti i da li će ti uzvratiti onako kako želiš.
Ne treba da se izvinjavaš zbog svojih osećanja. Jer i ti nekome ne možeš da uzvratiš adekvatno, da pružiš ono što želi od tebe. Ponašanje je ono što možeš da kontrolišeš i zbog čega treba da se izviniš ako ga ne kontrolišeš – ali osećanja su tvoja, autentična i nikome ne duguješ izvinjenje zbog onog što doživljavaš i proživljavaš.
