Pritisak savremenog društva obavlja sjajan posao u instaliranju ubeđenja, plasirajući ih kao rad na sebi, potrebu da pronađeš sreću i da budeš najbolja verzija sebe. Pozitivnost, po svaku cenu. Negativne emocije stop. Nesigurnost stop. Strah stop. Sve ti to, ne samo da možeš, nego prosto moraš da prevaziđeš. Super. A onda pogledaš oko sebe (iz čistog užasa što neprestano moraš da zaviruješ u sebe) i vidiš toliko usamljenih, izgubljenih, depresivnih, anksioznih. Gomile mladih na antidepresivima i drugim ozbiljnim lekovima za održavanje mentalne stabilnosti. Farmaceutska industrija cveta, dijagnoze pljušte, mladi gutaju koješta. Sreća, sreća, radost.
Čovečanstvo uporno shvata da je bol nešto što treba izbeći, a u savremeno doba izgleda da je shvatilo da postoji obilje instrumenata kojima bol može da se anestezira, anulira, zamagli, ukloni, zaobiđe. Osim antidepresiva, tu su razne duhovne i mentalne tehnike i afirmacije – čista pozitiva. Snaga misli, snaga izgradnje sopstvene realnosti. Super. Svi smo OK i taman posla da nismo.