Ako već znaš da se pametan čovek uopšte i ne trudi da sve zapamti, nego beleži (zapisuje, programira podsetnike i alarme) i dalje ćeš u nekim prilikama morati da se osloniš na kapacitet svoje memorije – i to verovatno baš u onim trenucima u kojima ćeš imati tremu kao dodatnu prepreku informacijama koje si zapamtio (ispit, prezentacija, javni nastup). Evo nekih tehnika kojima možeš da poboljšaš svoje pamćenje.
Uči neki strani jezik
Istraživanja su pokazala da su koristi od učenja stranog jezika velike – psihološke i fiziološke. Učenje drugog jezika poboljšava kognitivne funkcije, sposobnost snalaženja u prostoru, nivo pažnje, sposobnost za multitasking, a jezički centri u mozgu se fizički povećavaju – narastaju. osobe koje govore dva ili više jezika imaju bolju ukupnu memoriju i veoma male šanse da u starosti razviju demenciju ili opadanje kognitivnih sposobnosti. Kod školske dece, uočeno je bolje pamćenje, bolja radna memorija (kao RAM na računaru) i da deca koja uče i govore strani jezik lakše rešavaju složenije zadatke, od dece koja govore samo maternjim jezikom. Idealan period za učenje stranog jezika je u uzrastu od 5 do 7 godina, jer se tada formira i razvija radna memorija kod deteta. Ali to ne znači da ćeš propustiti benefite povećanja pamćenja, ako sa učenjem (još jednog) stranog jezika kreneš sada.
