Nisi auto (a i nema rezervnih delova za tebe i popravke su neizvesne i oročeno uspešne), ali tehnologija te ipak definiše i koliko god se ne osećao kao nosilac brenda, spadaš pod određenu etiketu. A nju određuje godina proizvodnje i tvoj odnos sa tehnologijom. To ja kao pričam tebi, a u stvari govorim sebi, pokušavajući da savladam izvesnu zgroženost ovom pričom. Ali to je zato što ja spadam (verovatno) u generaciju X (dženiks, u slobodnom bitničkom prepevu), a ti možda spadaš u novootkrivenu mikrogeneraciju (to je kao ona ograničena serija satova, markica, zippo-upaljača, proizvedena u čast neke Olimpijade, ili nekog još svetskijeg događaja, za kojom ginu kolekcionari) koju su nazvali Xennial i koja po redosledu proizvodnje dolazi pre Millenials-a. E sad, pošto sam (kao matora dženiksica) prilično alergična na usvajanje engleskih pojmova, bez makar pokušaja slobodnog bitničkog prevoda (ma da, sve su oni smislili, sunac li im aristokratski poljubim – čik neka oni ovo prevedu na engleski) milenijalse uporno nazivam milenijumcima a ovi ksenijalci su prosto genijalci, takav im je horoskop.
Milenijumce sam svarila (delimično, iako su puniji vlakana nego vitamina) iako moj prepev – milenijumci – zvuči kao nešto ozračeno osiromašenim uranijumom u maminom stomaku. Hahahahaaa, da li prepoznajete taj karakteristični dženiksovski crnohumorni cinizam. Baj d vej, bila sam trudna kad se NATO silio nad nama, ovdašnjom rajom, radnicima, omladinom i inteligencijom koja nije imala gde da zbriše i za sve članice alijanse nemam dovoljno srednjih prstiju, ali im poručujem JEPTESE, pa čik nek’ prevedu.
A i sećam se i kad smo u novom stanu (pre 40 godina) crno – beli TV iz starog stana zamenili televizorom u boji. I kad smo telefon sa brojčanikom koji se okreće zamenili telefonom sa tastaturom. I nismo ga zvali „fiksni“ jer nismo morali da ga razlikujemo od mobilnog. I kad smo (koju deceniju kasnije) uneli prvi Komodor kompjuter u taj isti (tada već stari) stan, i prvi mobilni mi je bio neka preklopna Motorola… Da ne pričam sad o detinjstvu kod bake na selu, penjanju na drveće, kupanju u reci i čitanju na ljuljašci za ležanje, razapetoj između šljive i jabuke – ili o tome da razlikujem drvo i list šljive i jabuke, a i kajsije, oraha i breskve najnormalnije, dok moja deca ne razlikuju ni voćke, ako im ne vide natpis i šifru na pijačnom delu u supermarketu.
