Kad se dečacima govori „budi muško“ to znači da treba da budu čvrsti i da ne pokazuju emocije, da su osećanja slabost i da ih treba potisnuti i držati pod kontrolom. To je postiđujuće i ograničavajuće, jer na taj način ne učimo mušku decu da budu kompletna ljudska bića, uskraćujući im pravo na emotivnost i slabosti, svojstvene ljudskim bićima.
Ako muškarac pokazuje emotivnost i interesovanja koja su više svojstvena ženskim vrednostima i načinu života (ranjivost, empatičnost, emotivnu transparentnost) smatra se da nije dovoljno prodoran, da mu nedostaje agresivnost i odlučnost i da nikako neće dobro proći u muškom svetu. Takvom muškarcu se poručuje (posredno ili neposredno) da treba da se stidi sebe i da nije dovoljno dobar i vredan poštovanja.
Međutim, takozvana ženska strana, neophodna je za emotivno opismenjavanje i širenje i korišćenje kapaciteta za intimne odnose. Pitanja srca ne bi trebalo da u savremenim muškarcima izazivaju nelagodnost i stid, da ga navode na potiskivanje i odbranu agresivnim i „mužjačkim“ ponašanjem, jer biti muškarac ne znači biti u ratu sa sobom, sa drugim muškarcima, sa ženama i svojim životom.
