I pored ogromnog napretka nauke i značajnih otkrića u poslednja dva veka, još uvek postoje neka intrigantna i bazična pitanja, na koja nauka još uvek nema odgovor.
Da li je tamna materija glavni sastojak univerzuma
Vasiona je beskonačna – opšteprihvaćeno je stanovište, a utvređeno je i da se ona neprestano širi. Ali, ljudskom posmatranju i saznanju je dostpuan svega delić vasione – 5 do 20 procenata. Ostatak je predstavljen kao tamna materija, koju ne možemo da vidimo i detektujemo i ne umemo da objasnimo. Naučnici pretpostavljaju da ona postoji, jer to pokazuju razna merenja mase i gravitacije – u toj jednačini, merljivi elementi su jedan faktor, a nemerljiv faktor koji bi mogao da objasni neusklađenost vidljivog i prisutnog (a ne vidljivog), jeste tamna materija.
Poreklo života
Nauka i dalje ne može da rekonstruiše kako je sve počelo. I pored pretpostavke da je život nastao u moru, u laboratorijama ne mogu da se stvore uslovi za kreiranje života i potvrdu te pretpostavke.
Ima li drugih oblika života u svemiru
Logična pretpostavka je da nismo sami u beskrajnom svemiru, jer zašto bi samo na jednoj planeti u nepreglednoj i beskrajnoj raznolikosti univerzuma, postojali uslovi za život? Nauka je utvrdila da tih uslova ima i na drugim planetama, a nagađa da život na njima možda i postoji, ali nema alate da to registruje i potvrdi. Još jedna pretpostavka je da su vanzemaljci superiorni i da se uspešno kriju od primitivnih Zemljana.
Šta čini i definiše svest
Nauka ne uspeva da sagleda dubinu i širinu definicije svesti i sapliće se na pitanjima kao što su, da li životinje imaju svest, ili je možda svest proizvod uma? Da li postoji slobodna volja, ili su sve naše akcije nečim uslovljene? Da li je moguće napraviti veštačku inteligenciju, koja bi razvila svest? Svim ovim pitanjima stvaraoci iz oblasti naučne fantastike bave se na vrlo maštovit način, pišući zanimljive knjige i scenarija za popularne serije i filmove – a sve njihove varijacije ne nude konačne odgovore, baš kao ni nauka.
