U savremenom poslovnom okruženju, prinuđeni smo da preispitamo negovanje ambicije, kao deo kulutre, jer smo suočeni sa sindromom izgaranja, koji je postao priznata medicinska dijagnoza, koja nas upozorava da nešto nije u redu baš sa našim odnosom prema poslu. Svi jurimo za uspehom i zaradom i u toj trci gubimo vitalnu energiju, zaboravljamo ono što je najvažnije i živimo u disbalansu, pod pritiskom, nezadovoljni i frustrirani. Stalno postoji još nešto što treba da dostignemo, ili nešto što nismo uspeli da postignemo i ostajući zaglavljeni u toj frustrirajućoj poziciji između žudnje za uspehom i suočavanja sa neuspehom, postajemo nezadovoljni, nečovečni i ispunjeni nervozom i osećanjem neadekvatnosti, umesto da budemo ispunjeni zadovoljstvom svojim životom.
Previše radnih sati, previše kafe i drugih stimulansa (jer moramo ostati oštri i budni tokom jurnjave za uspehom), premalo opuštanja, duhovnih sadržaja, nedovoljno sna – da li zaista želite tako da živite? Ostvarivanje snova ne bi trebalo da vas iscrpi tako da više ne osećate ništa i nemate ništa što biste podelili sa drugima, kad počnete da ih ostvarujete. Ili tako da se razbolite i zažalite što ste se uopšte upustili u tu trku.
Pojam bolesne ambicije nastao je u dvadesetom veku, kada je svet još uvek imao orijentaciju u odnosu na trajne i porodične vrednosti. Danas, morate da razmotrite koncept zdrave ambicije, da biste opstali u poslovnom svetu, a da ne izgubite sebe i svoje ljudske i porodične vrednosti.
Zdrava ambicija, u savremenom poslovnom svetu koji se bori sa sindromom izgaranja na poslu, znači da umete da postavite granice i da volite ono što radite. Zdrava ambicija je motivišuća – ona vas usmerava na cilj i daje vam fokus, dok ste istovremeno svesni da morate voditi računa o sebi i razvijati i negovati i druge aspekte svog života.
