Ako ste ikada otvorili neku stranicu za zapošljavanje „samo na pet minuta“ i zatekli se kako tri sata kasnije i dalje skrolujete oglase za poslove koje ne želite, za koje niste kvalifikovani ili na koje se nikada nećete prijaviti, već ste se susreli sa fenomenom poznatim kao „doomjobbing“.
Naziv je nastao po uzoru na „doomscrolling“ - beskonačno i često anksiozno pregledanje sadržaja na društvenim mrežama. U ovom slučaju, predmet opsesivnog skrolovanja nisu vesti ili objave na Instagramu, već oglasi za posao.
Pronađite korisne smernice za trenutke pada: Koraci koje odmah treba da preduzmete kad doživljavate neuspeh
Zašto je „doomjobbing“ postao toliko čest?
Tržište rada danas izgleda potpuno drugačije nego pre samo nekoliko godina. Karijerni putevi više nisu pravolinijski, mnogi menjaju profesije, rade honorarno dok istražuju različite mogućnosti.
Istovremeno, osećaj nesigurnosti je veći nego ikada. Otkazi, reorganizacije kompanija, uticaj veštačke inteligencije i velika konkurencija stvaraju utisak da prilika nema dovoljno. Kada se na jednom oglasu pojavi nekoliko stotina prijavljenih kandidata, lako je poverovati da je jedino rešenje prijavljivanje na apsolutno sve što deluje makar delimično relevantno.
Ipak, paradoks je u tome što beskrajno pregledanje oglasa koje deluje produktivno, zapravo predstavlja način da izbegnete ono što je mnogo teže. A to je fokusirana i promišljena potraga za poslom.
Zašto je „doomjobbing“ problematična navika?
Deluje kao da nema ničeg lošeg u tome da pregledate veliki broj oglasa. Međutim, „doomjobbing“ često vodi u začarani krug.
Prvo, potraga za poslom postaje manje efikasna. Umesto nekoliko kvalitetno pripremljenih prijava, kandidati šalju desetine generičkih biografija koje se lako izgube među ostalima.
Drugo, postoji rizik da iz straha ili iscrpljenosti prihvatite posao koji nije usklađen sa vašim veštinama, vrednostima ili dugoročnim planovima. Vremenom, takav raskorak može da utiče na samopouzdanje i motivaciju.
Na kraju, neprekidno skrolovanje oglasa i stalno iščekivanje odgovora dovode do emocionalnog zamora. Potraga za poslom počinje da deluje kao posao sa punim radnim vremenom, ali bez jasnih rezultata, što dodatno povećava stres i osećaj bespomoćnosti.
Pročitajte i: Šta je "tiho odustajanje" na poslu - i u kojim slučajevima je dobro za vas
Kako da izbegnete „doomjobbing“ zamku
Ograničite vreme za traženje posla
Umesto da oglase proveravate svaki put kada imate nekoliko slobodnih minuta, odredite konkretne termine za potragu. To može biti sat vremena ujutru i sat vremena uveče ili nekoliko dana u nedelji posvećenih istraživanju, pisanju prijava i umrežavanju.
Postavljanje granica sprečava da potraga za poslom preuzme čitav dan i pomaže u smanjenju mentalnog zamora.
Birajte kvalitet umesto kvantiteta
Pet pažljivo pripremljenih prijava često ima mnogo veće šanse za uspeh nego pedeset poslatih na brzinu.
Pre nego što se prijavite, zapitajte se: Da li me ova pozicija zaista zanima? Da li se uklapa u moje veštine, vrednosti i ciljeve? Što su kriterijumi jasniji, potraga će biti manje iscrpljujuća, a mnogo efikasnija.
Ne oslanjajte se samo na portale za zapošljavanje
Mnoge prilike nikada ni ne stignu do javnih oglasa. Zato je negovanje profesionalnih kontakata i dalje jedan od najvažnijih koraka u traženju posla. Razgovor sa bivšim kolegom, javljanje nekadašnjem saradniku ili prisustvo stručnim događajima često mogu otvoriti vrata koja beskrajno skrolovanje oglasa neće.
Dozvolite sebi pauzu
Potraga za poslom može biti emocionalno iscrpljujuća. Ako primetite da vas pregledanje oglasa čini anksioznim, obeshrabrenim ili potpuno iscrpljenim, napravite pauzu. Dan ili nekoliko dana bez portala za zapošljavanje nisu gubitak vremena. Naprotiv, odmor može pomoći da se vratite procesu sa više energije, jasnijom perspektivom i boljom strategijom.
Suština je u nameri
Kada tražite posao, lako je poverovati da morate da budete stalno dostupni i da reagujete na svaku novu priliku. Ali cilj nije dobiti bilo kakav posao što je pre moguće. Cilj je pronaći posao koji podržava ono što želite da postanete - profesionalno i lično.
Prilike postoje, ali ih je lakše prepoznati kada ne tražite iz teskobe i straha, već sa jasnom namerom. Ponekad odbijanje nije znak da niste dovoljno dobri, već jednostavno pokazatelj da određena pozicija nije bila pravi izbor. A upravo to saznanje može biti prvi korak ka poslu koji vam zaista odgovara.
Zanimaće vas i: Da li ste rešeni da postignete uspeh i odakle da počnete?
Autor: Redakcija WMan
Naslovna fotografija: Deposit Photos / Miljan
