Najpoznatiji po romanu “Vrli novi svet” iz 1932. godine, Aldous Huxley je jedan od prvih književnika koji je pisao o svom eksperimentisanju sa psihodeličnim drogama. Život ovog distopijskog pisca po mnogo čemu je zanimljiv. Na primer, nakon infekcije oka, u detinjstvu je skoro u potpunosti bio slep. To ga nije sprečilo da sa 17 počne da piše i postane jedan od najuticajnijih književnika 20. veka.
Majka mu je preminula od raka kad je bio dečak, brat je izvršio samoubistvo, a dedu biologa zvali su “Darvinovim buldogom” jer je javno zdušno podržavao teoriju evolucije. U toku svoje plodonosne literarne karijere, Aldous je pisao i za Vogue i Vanity Fair, ali i holivudske scenarije, podučavao Georgea Orwella u prestižnoj engleskoj školi za dečake – Eton, a The Doors su dobili ime baš po Huxleyjevoj knjizi The Doors of Perception iz 1954. Vest o Huxleyjevoj smrti medijski nije bila dovoljno propraćena jer je preminuo na isti dan kad je u Dalasu usmrćen američki predsednik John F. Kennedy 22. novembra 1963. godine.
View this post on Instagram
Izdvojili smo nekoliko Huxleyjevih mudrosti koje poniru u dušu svakog ljudskog bića…
“Niko ne traži od vas da budete išta drugo sem čovek. Čovek, utuvite. A ne anđeo ili đavo. Ljudsko biće koje na zategnutom konopcu korača oprezno, uravnoteženo, sa umom, svešću i duhom na jednom kraju motke za održavanje ravnoteže i telom i instinktima i svim onim što je nesvesno, zemaljsko i tajanstveno na drugom kraju. A biti uravnotežen je đavolski teško.”
“Svaki čovek koji zna da čita ima moć da sebe učini boljim, da umnoži načine svog postojanja i da svoj život učini ispunjenim, značajnim i zanimljivim.”
“Nema slobode na ovome svetu, postoje samo pozlaćeni kavezi.”
