Svemir i multiverzumi, novi svetovi, natprirodna bića (ili da li su?), veštačka inteligencija, tehnologija bez granica… Čini se da nema kraja idejama naučne fantastike, čiji nas filmovi vode izvan oboda naše sopstvene mašte, pa se dešava da zamišljamo budućnost protkanu neverovatnim, natprirodnim tehnološkim postignućima. Naučna fantastika kao žanr sadrži mnogo toga – od brzih, uzbudljivih, živopisnih svemirskih avantura do mračnih distopijskih tragedija smeštenih u sadašnjem ili budućem vremenu, ili u dalekoj, dalekoj galaksiji. Ako vam je potreban SF boost – na pravom ste mestu… 

Ovo su najbolji SF filmovi svih vremena  

Blade Runner (1982)

Blade Runner je inicijalno po premijeri važio za neshvaćeno ostvarenje koje nije naišlo na veliku popularnost. Međutim, u toku narednih decenija takvo shvatanje se drastično promenilo, pa sad važi za jedno od najboljih SF ostvarenja u istoriji kinematografije. Zasnovan na romanu Do Androids Dream of Electric Sheep? Philipa K. Dicka, Blade Runner je smešten u sumornu distopiju tad budućeg Los Anđelesa 2019. u kom se genetički stvorena bića (replikanti), koja se vizuelno ne razlikuju od čoveka, koriste za opasne poslove. Nakon ustanka, replikanti postaju meta istrebljivača i penzionisanog Ricka Deckarda (Harrison Ford), koji nerado pristaje da lovi grupu replikanata koja se vratila na Zemlju iz spoljašnje kolonije. 

Alien (1979)

Podozrenje vlada u toku svih 117 minuta ovog vanvremenskog filma Ridleyja Scotta, punog akcije i – krvoločnih vanzemaljaca. Alien je toliko verodostojno urađen da zaista imate osećaj da se nalazite van Zemlje, okruženi NLO svetom. Kad se letelica Nostromo spusti na opustošenu površinu planete LV-426 i otkrije misterioznu dvoranu punu vanzemaljskih jaja, jasno je da je ljudska ekipa u velikoj opasnosti – i kad njihove karantinske mere budu slomljene, nastaje pakao. Od veoma mračnih hodnika svemirskog broda i nepogrešivih vizuala noćnih mora H. R. Gigera do neustrašive heroine Ellen Ripley (Sigourney Weaver), Alien nesumnjivo predstavlja remek-delo naučno-fantastičnog i horor žanra. Pojedina SF ostvarenja nas teraju na razmišljanje o zvezdama, dok nas Alien upozorava o haosu i nasilju koji nas očekuju u nepreglednim galaksijama svemira. 

2001: A Space Odyssey (1968)

Unikatno delo Stanleyja Kubricka možda ne poseduje mnogo toga opipljivog u pogledu zapleta, ali pokriva toliko toga – buđenje čoveka, svemirsku trku, dolazak veštačke inteligencije, istraživanje svemira i putovanje u kosmičku nepoznatost. Film je u trenutku premijere bio revolucionaran, prikazavši nam hrabra tehnička dostignuća i ostavši otvoren za beskrajno tumačenje. Od gigantskih rotirajućih scenografija do Straussove Na lepom plavom Dunavu i izuzetnog svetlosnog spektakla, 2001: A Space Odyssey je audio-vizuelno čudo kinematografije.

Pročitajte i ovo: Akcija i suze – Black Panther: Wakanda Forever je najemotivniji film u MCU

Star Wars: The Empire Strikes Back (1980)

Ako nam je Star Wars franšiza donela potpuno novu galaksiju, Empire ju je učinilo mnogo većom i bogatijom. Potkrepljen uspehom originalnog filma, George Lucas je sa ovim nastavkom ostvario još veći uspeh, udruživši se sa režiserom Irvinom Kershnerom kako bi dočarao treniranje Lukea Skywalkera pod mentorstvom Yode, Lein i Hanov put do Cloud Cityja, kao i ikonični twist Dartha Vadera. Ovo je bolje ostvarenje od A New Hope (1977), uticajnije zbog game-changing otkrića u familijarnim odnosima junaka i ne baš najsrećnijeg kraja, kao i zbog skoro pa nemerljivog blokbaster spektakla.     

Aliens (1986)

Nije bilo jednostavno nastaviti savršenu franšizu koju je pokrenuo Ridley Scott, ali Jamesu Cameronu je to i te kako uspelo. Aliens proširuje i produbljuje univerzum ljudi protiv ksenomorfa i pronalazi nove načine da ova vanzemaljska stvorenja učini zastrašujućim. U kombinaciji horor i ratnih elemenata, ovo je još jedna intergalaktička alegorija o ratu u Vijetnamu, dok je ideja o čudovištima iz košnice metafora koja pleni novim mogućnostima. Sigourney Weaver reprizira ulogu Ellen Ripley i ponovo prolazi kroz jezivo iskustvo – ovaj put sa grupom marinaca. Tenzija je oštra i, kao i u originalnom ostvarenju, provlači se kroz ceo film, dok Cameron ne zaboravlja da od ekipe vojnika napravi nešto više od uobičajenog NLO klišea. 

The Matrix (1999)

Na samom početku internet ere, Holivud nam je podario film koji inspiraciju crpi iz cyberpunk anima, filozofije i religije – i to u priči koja definiše epohu o generacijskoj slabosti, usponu tehnologije i predmilenijumskom društvu spremnom da izađe iz svog dugogodišnjeg programiranja. Neo (Keanu Reeves) shvata da svet nije stvaran jer on i ostatak čovečanstva žive u kompjuterskoj simulaciji zvanoj Matriks. Neo biva svestan načina da “slomi” ovu nestvarnost – izazivajući zakone fizike, gledanjem kroz kod i uploadovanjem kung-fu poteza direktno u svoj mozak. Ovo je jedan od najboljih filmova ikad snimljenih, veoma stilizovan i neverovatno vizionarski, a stvorili su ga trans-kreatori – tad braća, a danas sestre Wachowski. 

Back to the Future (1985)

Vremeplov i vremenske rupe koje stvori onaj koji menja prošlost su koncepti koje je veoma teško izvesti, ali to je uspelo u filmu Back to the Future. Režiser Robert Zemeckis i koscenarista Bob Gale su predstavili priču toliko zahvalnu za gledanje da su deo ponovo sinimili jer inicijalna saradnja sa glumcem Ericom Stoltzom nije uspela. Njegova zamena, Michael J. Fox, postao je svetska zvezda zbog ovog filma, koji je zacementirao uobičajeni fiktivni model vremeplova, iako su mnoga naredna ostvarenja to htela da ponište. 

Terminator 2: Judgment Day (1991)

Nakon što je etablirao pametni time-loop scenario u originalnom filmu Terminator, James Cameron je doneo novi twist, predstavivši novog antagonistu – androida od tečnog metala, a reprogramirao Schwarzeneggerovog Terminatora u protagonistu koji treba da spreči predstojeći nuklearni sudnji dan. Rezultat je jedan od najboljih filmskih nastavaka sa vrhunskom akcijom i junacima. Pored spektakla, film pleni i kvalitetnim elemenatima koji se ogledaju u novim saznanjima o mašinama, kao i u iskrenom odnosu koji T-800 (Schwarzenegger) stvara sa mladim Johnom Connorom, pa počinje da evoluira kroz njihovu interakciju.

E.T. The Extra Terrestrial (1982)

Potpuni opozit od The Thing (u svakom smislu), Spielbergova coming-of-age priča o dečaku i njegovom prijatelju vanzemaljcu je čista kinematografska magija. Dečak iz američkog predgrađa, Elliot, postaje prijatelj intergalaktičkog bića kog je porodica slučajno ostavila na Zemlji – u paraboli o usamljenoj deci koja se bavi i posledicama razvoda. Iako postoji pretnja od podlih državnih organa i preka potreba da E.T. ide kući, to je prvenstveno u drugom planu dok Elliot i druga deca prave nestašluke sa svojim vanzemaljskim drugarom. Slika Elliota i E.T-a dok na biciklu lete ispred meseca predstavlja ikonični trenutak u istoriji kinematografije, dok soundtrack Johna Williamsa budi čitav dijapazon emocija kod gledalaca. 

Pročitajte i ovo: Evo šta treba da znate pre nego što pogledate “Avatar 2”

Naslovna fotografija: instagram.com/t2movie

Dušan Veselinović

Comments