U savremenom svetu menja se definicija muškosti i hijerarhija tipova je sve suptilnija – terminologija se menja u skladu sa opštim nivoom prepoznavanja i prihvatanja osobina i ponašanja, koji su van stereotipa. Pored standardne podele na alfa mužjake, koje karakteriše potreba za dominacijom i napredovanjem u okviru sistema i beta muškaraca koji spadaju u sledbenike (ljubazni, kooperativni, dobri momci), tu su i omega muškarci, nonšalantni opsesivni ekscentrici, gama tipovi, koji se opisuju kao evoluirana verzija alfe i delte, koji su na negativnoj strani spektra (mračni, mrzovoljni, zatvoreni), u novije vreme prepoznajemo i sigma tip muškarca, koga možemo pomešati sa alfom, ali i sa betom ili omegom.
View this post on Instagram
Sigma muškarci imaju slične karakteristike kao alfe, jer su snažne i harizmatične vođe, ali njih ne zanima dominacija i napredovanje u okviru sistema, zbog čega se ponašaju nenametljivo i druželjubivo, po čemu liče na beta tipove. Samostalni su i samodovoljni, okrenuti sebi i ne traže društvenu validaciju, oni su vukovi samotnjaci, zbog čega ih možemo smatrati ekscentričnim (kao omege).
Odlike sigma muškarca
Snažan i tih muškarac, asertivan (uvek zna kada treba da se zauzme za sebe), moćan, ali skroman, sigma tip proglašen je za najređi arhetip muškarca. Sigma deluje van sistema, čak i kada se nalazi u njegovom okviru i utelovljen je u likovima filmskih heroja – buntovnika, kao što je Džon Vik, ili agent Džek Bauer (iz serije „24 sata“), pa i detektiv MekNolti (serija „The Wire“). Poput alfa mužjaka, sigma je na vrhu hijerarhije, iako uopšte ne teži da tamo dospe, već samo sledi sopstvena uverenja i vrednosti, obično u borbi sa autoritetima. Sigma je harizmatičan kao heroj, samodovoljan kao vuk samotnjak, koji rizikuje, nezavistan je, slobodan, introvertan i oslanja se samo na sebe.
Popularnost sigma tipa
Pojam sigma muškarca poznat je već desetak godina, ali je postao popularan 2021. kada je neko na Twiteru u kontekstu tipova postavio provokativan komentar u stilu „šta se dešava sa muškarcima“ koji je retvitovan dvadesetak hiljada puta, jer se izgleda mnogi pitaju to isto.
Stručnjaci smatraju da se nove definicije tipova muškaraca pojavljuju onako kako se društvo bori sa redefinisanjem muškosti i prevazilaženjem zastarelih standarda.
Društvo (lagano) teži ka prihvatanju šireg spektra perspektive u mnogim oblastima, naročito u oblasti rodnih uloga i pojmova muževnosti i ženstvenosti. Udaljavanje od dualističkog razmišljanja (slabi i jaki, muškarci i žene…) može nam pomoći da prevaziđemo stereotipe i proširimo perspektivu.
Pročitajte i ovo: Detoksikacija muževnosti – zašto svaki muškarac treba ozbiljno da razmisli o terapiji
Razlike između alfa i sigma tipa
Dok se alfa muškarci smatraju liderima, a beta sledbenicima, sigma ne brine o hijerarhiji i ne traži svoje mesto, nego ga stvara sam. Iako se smatra da sigma ima isti nivo društvene dominacije i snage kao alfa, njega ne motiviše težnja ka moći.
Alfa mužjak više voli da bude vidljiv kao vođa čopora, dok je stigma muškarcu ugodnije da ide svojim putem, iako mu ne nedostaju liderski kvaliteti i kapaciteti – zapravo, može da bude izuzetno kompetentan lider. Sigma više ceni slobodu nego moć i uspeh, i nije sklon da se hvali svojim postignućima (kao alfa).
U opšteprihvaćenoj hijerarhiji, beta muškarac je suprotnost alfi i često se betama smatraju „beskičmenjaci“ koji teže da služe i ispunjavaju zadatke i očekivanja, mada beta može biti prosto skroman i „dobar momak“ koji se drži rezervisano i koji je emocionalno osetljiviji. Takođe, beta traži validaciju od društva i žena. Dva tipa, alfa i sigma, dominiraju, a beta je tu kao suprotnost (i dalje postoji dualitet), dok se omega, gama i delta smatraju manje važnim za klasifikaciju.
View this post on Instagram
Problem sa hijerarhijom tipova
Podele na tipove može doprineti toksičnoj muškosti – koncept sigma muškarca ne pravi dovoljan iskorak i predstavlja samo još jednu klasifikaciju, odnosno, uopštavanje. U realnosti, identiteti su složeni i višeslojni i ne postoje izraziti tipovi – alfa, beta, sigma, omega, samo su aspekti svakog muškarca, koji u određenim situacijama ili periodima života rezoniraju sa tipovima hijerarhije. Usaglašavanje sa nekim muškim normama može biti štetno za metnalno zdravlje mladih muškaraca, stvarajući veći rizik za depresiju i suicidna razmišljanja, pokazalo je istraživanje iz 2020. godine, dok je još jedno istraživanje u tom periodu pokazalo da muškarci koji podržavaju tradicionalne i potencijalno toksične ideale muškosti, mogu sa godinama postati društveno izlovani, što negativno utiče na njihovo zdravlje i blagostanje.
Štaviše, ovi konceptimogu biti toliko ograničavajući, da sprečavaju muškarce da istražuju sopstvenu autentičnost i identitet.
Ljudska tendencija da se pojedinci svrstavaju u kategorije, može biti od pomoći kada je uopštavanje potrebno, radi sagledavanja šire slike, ali loša strana ove prakse je što zanemaruje jedinstvene kvalitete i karakteristike. Arhetipovi mogu biti prizma kroz koju posmatramo različite aspekte čovečanstva i ljudskosti, ali to su koncepti koji nikada nisu bili namenjeni da se koriste kao konstrukti za označavanje i kategorizaciju. Svrstavajuću sebe u određenu grupu i noseći njenu etiketu, propuštamo da istražimo složeno sopstvo koje se nalazi duboko ispod površnih karakteristika.
Pozitivna upotreba arhetipova ne odnosi se na prilagođavanje postojećem kalupu, već na indentifikaciju i prihvatanje onih osobina koje već imamo, kao i na negovanje potencijalnih kvaliteta ličnosti koji još nisu probuđeni. Svi smo mi suptilne kombinacije raznih tipova, karakteristika i osobina i imamo i mušku i žensku stranu ličnosti, a srećni i zdravi ljudi u saznanju o sebi pronalaze unutrašnju ravnotežu.
Sav lični rast počinje samoprihvatanjem – važnije je da budete ono što jeste na najbolji način, nego da se uklapate u bilo koji kulturni kalup onoga što muškarac treba da bude.
Pročitajte i ovo: Kako da napraviš promene koje su ti potrebne
Naslovna fotografija: instagram.com/janis_danner
Brankica Milošević
