Odlaganje – pokušaj psihe da produži uživanje u sigurnosti, koji oblikuje pristup životu. I sabotira rast i razvoj. Što je zadatak teži i značajniji, veće je iskušenje da ga odložiš. Skoro niko ne želi da preduzme težak posao sređivanja sopstvenog haosa, koji sigurno nastaje kad se suoči sa sobom. Možda si to već iskusio – kad se pogledaš u ogledalo i vidiš da deluješ zapušteno, mlitavo, imaš višak stomaka i manjak mišića. Kad osećaš da ne možeš više nijedan minut da izdržiš na poslu. Kad shvatiš da više ne možeš da se pretvaraš da si zadovoljan u vezi. Bilo šta da je u pitanju, poznaješ osećaj „dosta je bilo“. Doneseš odluku, povučeš liniju, okrećeš novi list. A onda postane teško. Ali, boriš se i pobeđuješ sebe i postižeš rezultate i osećaš se ratnički.
Većina promena izvedena je iz negativne perspektive, iz stanja besa prema sebi, iz osećanja da ti se više smučilo i da moraš nešto da preduzmeš. I to radi. Ali, ne moraš da čekaš da više ne možeš da izdržiš, da bi napravio pozitivnu promenu.
View this post on Instagram
Možeš da se fokusiraš na ono što dobro funkcioniše, na vrednovanje najboljeg u sebi i drugima, na osnaživanje ličnog osećanja sigurnosti, da bi ostao otvoren i radoznao u odnosu na nove mogućnosti.
Stvarnost nije objektivna činjenica, već subjektivno iskustvo
Stvarnost nije stvarna – ukratko. Ovaj paradoks se dokazuje neprekidno, život se dešava svuda oko tebe, ali ti poznaješ samo svoj ograničeni domen. Zamisli da si na zabavi, koja je puna dobre energije, uzbudljiva i dinamična. Ali ti sve vreme razgovaraš sa osobom koja je bezvoljna i smorena i na kraju imaš utisak da je zabava dosadna i osećaš se bedno.
Vrlo retko razmišljamo objektivno, a strah pokreće najveći deo nesvesnog ponašanja – kako bismo ostali zaštićeni moramo uvek da mislimo na sebe. Kada izađeš iz subjektivnog načina posmatranja, vidiš ujednačeniju i dosledniju sliku. Menjajući subjektivno iskustvo objektivnim činjenicama, efektivno povećavaš svoju ličnu moć.
View this post on Instagram
Promena počinje kad počneš da postavljaš pitanja
Ne možeš naučiti ništa ako nisi otvoren za to. Preispitujući nešto – da li zaista možeš učiniti više i bolje, ili drugačije – otvaraš se ka mogućnostima.
Da li si nekad gledao neki film po drugi put i imao potpuno drugačiji doživljaj? Film se nije promenio, ali se promenilo stanje i raspoloženje u kome si ga gledao. Onog dana kada ti se film dopao, možda si bio odmoran, smiren i raspoložen i kao rezultat toga, bio si otvoren za pozitivan utisak.
Um očajnički nastoji da bude u pravu. Ono što kažeš sebi o tome šta se dešava, na kraju postaje tvoja stvarnost. Ako spustiš gard i dozvoliš svom „dečjem umu“ da se čudi i da bude fasciniran, primaš bolje utiske.
