Svako ko je ostvario svoje snove, odvažio se da sledi strast svog srca, rizikovao je i izašao iz zone komfora – i nastavio da rizikuje i izlazi iz zone komfora. Ostvariti svoje snove ne znači smiriti se, ušemiti se i ostati tu gde si, jer si postigao to što hoćeš, jer kad jednom uđeš u taj mod jurenja za svojom strašću, onda samo nastaviš i ideš dalje i napred, jer zapravo i nema povratka na staro.
Slediti svoju strast nije nerelano
Kad pogledaš svet oko sebe, vidiš na vrhu one što su ostvarili svoje snove – umetnike, naučnike, pisce, inovatore, glumce… Face. Ali njih je manje od svih ostalih koji se muče da sastave kraj sa krajem, petljaju nešto, jurcaju od jednog do drugog posla i strašno su zauzeti postizanjem najjednostavnijih oblika preživljavanja. Kada bi tu energiju uložili u ostvarivanje onoga što stvarno žele, verovatno bi se uzdigli na nivo makar malo viši od nivoa opstanka. Da li to znači da je ostvarivanje snova samo za odabrane? Za posebno talentovane, posebno uporne, posebno vredne i posebno srećne? Običan svet ne juri svoje snove i svu strast koju ima troši u nastojanju da obezbedi sebi i svojima najosnovnije. Ovi što su uspeli, što svoju strast i dalje izlivaju u ono što rade i stalno imaju neke nove projekte, nove izazove, nova ostvarenja i postignuća, deluju kao zvezde na nebesima, kao nedostižan soj ljudi koji živi neki život koji ti ne možeš ni da zamisliš. Ali to što manji broj ljudi uspeva, jeste zato što je uvek i u svemu manje hrabrih, manje spremnih da izađu iz svojih ograničenja, da iskorače iz zone komfora, da odbace zagarantovan nivo udobnosti samo zato što je zagarantovan, da rizikuju i puste strast da ih vodi.
