Logika poretka stvari te odvraća od strasti
Prvo treba da završiš fakultet, pa ćeš onda videti šta ćeš dalje. Prvo treba da nađeš nešto sigurno, neki posao koji ti obezbeđuje egzistenciju, da ne moraš da brineš, a onda možeš da pokušaš da se ostvariš u nečemu što strasno voliš. Ispada da posao iz snova treba da ti bude hobi, jer sigurno ne možeš da živiš od pisanja, slikanja, muzike, pronalazaštva, istraživanja… A kako žive oni što stvarno žive od toga? Oni su samo uložili svu svoju strast i sve svoje resurse u ono što žele, bili su hrabri i rizikovali su. A oni što su danju činovnici, a noću umetnici, nikada ne dostižu tu celovitost. Oni samo ispoljavaju svoju kreativnost jer moraju da borave u dubini svog unutrašnjeg života, da bi mogli da podnesu površnost svega ostalog. U čemu nalaziš sebe? Vidiš li nedostižni vrh, ili se opremaš i ulažeš u pripreme za planinarenje? Poredak stvari – ono što treba da radiš, redom koji su izmislili koji ostaju na površini, ne udubljuju se i ne penju se na visine, ne treba da te odvrati od tvoje strasti. Ne dozvoli.
Treba da računaš na rizike i žtrve
To ne možeš tačno da proračunaš i ne možeš da izbegneš. Ali sigurno je da možeš da računaš na rizike i žrtve. Šta to zapravo znači? Prihvatanje rizika znači da moraš da napustiš zonu bezbednosti i uđeš u nepoznato, sa onim osećajem treme i treperenja, koji održava nivo tvoje strasti i rešenosti, jednako kao što održava svest da se plašiš nepoznatog. U redu je plašiti se, to je skroz normalno, ali je još normalnije delovati uprkos strahu – to znači rizikovati. Šta su žrtve? Spremnost da ne spavaš, da se cimaš, da ti bude neugodno, da se osećaš nesigurno, da pozajmljuješ novac koji ti nedostaje da zatvoriš konstrukciju, da ne kupiš patike, jer ti treba svaki dinar, da istrajavaš u neudobnosti i riziku, da održavaš rešenost uprkos svemu.
