Kako da zadržiš onu do koje ti je stalo

Pogrešna uverenja kojih treba da se oslobodiš zarad svog mentalnog zdravlja

Kako da pronađeš svoju snagu

Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Ako ste zaboravili šta znači biti stvarno živ

Ako ste zaboravili šta znači biti stvarno živ

1/2

Živeći u ritmu svakodnevice i rutine, dešava se da zaboravimo šta znači biti odista živ, uključen, angažovan, prisutan, vibrantan. Naprosto životarite i preživljavate, prebacujete dane preko glave, kao da samo želite da ih se što pre rešite, da ispunite sve obaveze i da na kratko zaboravite na njih. Da dođe vikend, pa da se naspavate. Da ne radite ništa, da nađete zaborav u porocima. Ili da odradite onaj deo koji ste odredili za zdravlje i kondiciju, takođe rutinski i bez stvarnog predavanja.

Ljudi su danas prečesto previše zauzeti da bi osećali da su stvarno živi. Nemate vremena da se zaustavite i doživite intenzitet sadašnjeg trenutka, samo protrčavate kroz niz trenutaka, koji već sledećeg momenta postaju prošlost, ka nekom budućem momentu, kroz koji ćete takođe proleteti i ostaviti ga iza sebe neproživljenog, polusvesni, onoga što radite. Umorni ste i iscrpljeni i govorite sebi da treba da usporite i da se odmorite, ali ništa ne činite da biste to ostvarili. Kad se odmarate, prosto se isključite i osećate se otupelo i opustošeno. To nije odmor, to je padanje u hibernaciju, do sledećeg momenta kada ćete morati da ustanete i počnete da trčite.

Zašto jurite? Težite da negde stignete? Ili bežite od nečega. Ili, i jedno i drugo?

A kada radite nešto od čega bi trebalo da se osećate dobro, da to doživite i osetite, zašto i kroz te trenutke jurite? Odete na neko lepo mesto, okruženi ste divotom prirode i besomučno pravite fotografije, da biste ih okačili na društvenim mrežama, pokazali prijateljima i kolegama, da biste uverili sami sebe da ste bili negde gde vam je bilo mnogo lepo. Isto radite kad odete na koncert, izađete sa društvom u omiljeni lokal, odete na žurku… Pokušajte sledeći put da odete bez telefona. Da ne napravite ni jednu fotografiju i da svaki utisak koji imate doživite celim svojim bićem, umom i telom. Pokušajte da ne pravite uspomene od lepih momenata, već da te momente proživljavate, tako što ćete biti prisutni u njima, tako što ćete učestvovati. Čega se bojite? Da će vam biti dosadno? Da ćete izgubiti kontrolu? Da će sve toliko brzo proleteti, da se nećete sećati, ako stalno ne pravite podsetnike? Pa šta? Pusitite. Idite u šumu i dosađujte se. Slušajte ptice, gledajte grane kako se njišu, grlite drveće. Lezite na travu i gledajte u nebo. Prepustite se.

Wannabe TV

Editors choice