Većina muškaraca ponekad izgovori rečenicu “uh, sreća te nisam žensko” iskazujući na taj način vrhunsku empatiju u odnosu na (krvave) izazove ženskoga bitisanja. Ali kad ponekad mrze način na koji su prinuđeni (?) da budu muškarci, o tome uglavnom ćute. Pronalazite li sebe u ovim stavkama?
Ako plačete…ma nema plakanja
Deca i curice plaču. Devojke uvek mogu da budu curice, to je ok. Ali ako odrastao muškarac plače, onda je curica, a to je nedopustivo. Muške suze su najteže. Zato ih shvatate tako ozbiljno. I kad vam se ponekad desi (a desi se) da vam se orose trepavice, pa čak i kane koja slana kap, smatrate da ste najemotivniji muškarac na svetu, a da se svetu sigurno primiče kraj, kad je dotle došlo. Drama, pakao, ludnica. Suze koje ne možete da sprečite navode vas da sebe shvatite beskrajno ozbiljno i da se beskrajno samosažaljevate. I da zavidite curicama – one se isplaču i posle su kao nove. Vi se i ne isplačete, a osećate se kao podgrejan leš. Bivšeg muškarca.
Ako ste ekstravagantno obučeni, mora da ste gej
Ukoliko imate osećaj za modne detalje, volite da kombinujete boje, da izgledate zanimljivo i ostavljate utisak, ostali muškarci vas sumnjiče da ste gej, a i ženama je (iako vas obasipaju komplimentima) potrebno temeljno razuveravanje. Muškarac i moda, pa još i smisao za ekstravaganciju i stil, to je svima sumnjivo. Ne može čovek da okači minđuše, obuče zelene pantalone i indijsku košulju bez kragne i da bude prihvaćen kao čovek. Predrasude.
