Principi stoje na bedemima predrasuda, poduprti tvrdoglavošću, rigidnošću, osećanjem časti i sve tako nekim krupnim, kabastim, nepraktičnim i u suštini neistinitim podupiračima. Šta će neko da misli o tebi, ako promeniš mišljenje, ako povučeš obećanje, doneseš odluku potpuno različitu od one koja se od tebe očekuje?
Pitanje promene mišljenja često postavlja pitanje izdaje i lojalnosti. Koga ćeš izdati, a kome ćeš ostati lojalan – sebi ili predstavi o sebi za koju misliš da je imaju drugi? Drugima, radi njihovog dobra, ili zato što ne želiš da se sukobljavaš i da budeš odgovoran što će se neko osećati iznevereno i povređeno?
Ali dozvoljeno ti je da promeniš mišljenje. Da sve oko sebe iznenadiš usvajanjem nekog novog stava i usklađivanjem svog načina života sa njim. Da doneseš odluku koju niko ne očekuje i možda niko i ne podržava. Prostije rečeno, dozvoljeno ti je da se menjaš, da ne ostaneš ona ista osoba koju okolina poznaje i na čije slabosti i vrline može da računa, a možda i da manipuliše.
