Život je promena. Ljudi mrze promene. Niko se ne menja zato što baš žudi za tim i svesrdno radi na tome, nego zato što ga je nešto nateralo, što ga nešto gura u promenu i što kad jednom kreneš u avanturu svesnog življenja i prihvatiš promenu kao njegov zakon, onda više nema nazad. Nemaš gde da se vratiš, jer iz istine ne možeš da se vratiš u laž, iz svesti u nesvestnost – a da ostaneš bistrog razuma i budeš zadovoljan sobom.
Zato kad se postavi pitanje izdaje i lojalnosti, uvek biraj sebe. Ne svoje principe, svoje osećanje časti, sliku o sebi koju nastojiš da emituješ, nego ono što stvarno osećaš, stvarno želiš i stvarno misliš, bez obzira kakve će to posledice imati. Jer, kad promeniš mišljenje i kreneš da postupaš u skladu sa tim, imaćeš žestoke posledice. Svi oko tebe će dramiti i pokušavati da te dozovu pameti, žaliće se da si odlepio i da više nisi onaj koga znaju. Vapiće za svojom zonom komfora, koju su delili sa tobom – ništa drugo nije u pitanju.
