Da li izdaješ principe ako promeniš mišljenje?

Nisu oni zabrinuti za tvoj zdrav razum i tvoju dobrobit, nego ih tvoje ispadanje iz šablona uznemirava, a ne žele da ih nešto uznemirava, jer bi onda morali da posumnjaju u ispravnost svojih principa i stavova – u svetlu tvoje pobune – i da možda uvide da je i njima potrebno da promene mišljenje, da prodube uvide i izgrade stavove. A to je zastrašujuće i krajnje nepoželjno i zato će radije dići galamu i buniti se protiv tvoje pobune, nazvati te izdajicom, priređivati ti scene i dramiti – dizaće prašinu koja im je potrebna da ne vide kako si zapravo bolji i veći od njih. Jer imaš hrabrosti da priznaš da su tvoji principi neupotrebljivi u nekoj situaciji i da su prevaziđeni. Da su tvoji stavovi ograničavajući i da ti je potrebno da bolje i dalje vidiš i da dublje razumeš. I kad to učiniš, ti si slobodniji od onih koji strahuju i čuvaju se da nikada ne menjaju mišljenja i stavove i po svaku cenu se drže svoje zone komfora u kojoj su oni uvek u pravu, pozvani da zaključuju, presuđuju i odlučuju i da nikada ne preispitaju validnost svojih presuda, zaključaka i odluka.

Promena je zastrašujuća, a opet, promena je neminovna. Ako svoje mišljenje i stavove ne menjaš u pravcu oslobađanja, širenja, tolerancije, razumevanja, ako ne postaješ sve elastičniji, sve svesniji i sve prisutniji u sadašnjosti, onda ćeš se promeniti u pravcu degradacije, okorevanja, sužavanja, sušenja, duhovnog slepila, opadanja mentalnih moći.

Uvek sve preispitaj. Sve. I ako pronađeš ono što ne radi, ne funkcioniše, ne zadovoljava, ne dozvoljava ti da napreduješ, rasteš i razvijaš se kao ljudsko biće, odbaci ga i promeni. Digni prašinu – i ostavi one koji te osuđuju da je se nagutaju.