Popularnost hrani vaš ego – poštovanje hrani vašu dušu

Veliki poroci velikih pisaca

Citati Thomasa Manna o čoveku, ljubavi, istini i vrlinama

8 Netflixovih Marvel heroja koje bismo voleli da vidimo u MCU

Zanimljive činjenice koje treba da znate o Tomu Hardyju

10 glumica u koje smo bili zaljubljeni 90-ih

Ivan Divan: “Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti”

Postavljanje granica – znak zrelosti i stabilnosti

Kako da bolje podnesete odbijanje

Iritantne stvari koje vam sigurno neće nedostajati – jer ste singl

Ovo je hrana od koje će vam mamurluk biti “kao rukom odnesen”

Ovo su najplaćeniji sportisti u 2021. godini, a evo koliko oni zarađuju

Hrvatska kompanija Rimac postaje većinski vlasnik Bugattija

Stvari koje rade pravi džentlmeni

Ovo je hrana koju bi trebalo da izbegavate nakon što napunite trideset

Blog

Da li si spreman da budeš ono što jesi

1/2

Neprijatna istina je da se možda plašiš da budeš ono što jesi i nalaziš načina da prikažeš ono izdanje sebe – sebi i svima oko sebe – koje ti se najviše sviđa, za koje smatraš da je prihvatljivo. Da li radiš to? Pretvaraš se da si autentičan i svoj, a zapravo glumiš ulogu koju si sam smislio? Šta je to toliko neprihvatljivo i neprijatno u tvojoj prirodi, da želiš da ga potisneš, zaboraviš, zameniš? Ko si, u suštini, kad odbaciš sve uloge i maske i zamisli o sebi? Koje su tvoje najdublje želje? Šta te pokreće? Zašto želiš to što želiš? Šta ti treba da bi bio ispunjen, potpun? Vidliš li stvarnog sebe? Svoje srce, svoju dušu? Onu neugasivu iskru, koja treperi u ritmu Univerzuma. 

Pored koga se osećaš mirno i opušteno? Sigurno. Zašto baš sa tom osobom? A zbog čega te neko drugi uznemirava? Kome veruješ? Šta je to što ti ta osoba omogućava i dozvoljava, što drugi ne čine? Kada, u čemu i sa kim se osećaš slobodno, spontano, otvoreno? Dešava li se to ikada? Da li uopšte imaš pored sebe ljude kojima otvaraš srce i dušu, koji mogu da vide pravog tebe, možda i bolje nego što ti vidiš? 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sven Gold (@svengold)


Ako je istina da su ljudi oko nas naša ogledala, onda je veoma važno imati neko ogledalo koje govori istinu. U kome vidiš svoj stvarni oblik i veličinu. U kome si ponekad iskrivljen i zgrčen, namršten i grozan – dok u drugim ogledalima izgledaš sasvim uobičajeno. I kad vidiš sebe takvog, uplašiš se i naljutiš, ali to ne traje dugo. Jer shvatiš da nisi odbačen i osuđen, samo ti je ponuđena istinita slika, koja je neprijatna – neprihvatljiva. A ipak, ta osoba ne bi želela da te vidi drugačije, jer nju interesuje ono što ti stvarno jesi. Za nju, to nije neprihvatljivo, to je, jednostavno, istinito. I kada vidiš u tom ogledalu svoj sjaj i lepotu, svoju plemenitost i hrabrost, znaš da to nije laskanje i kompliment, to nije hrana za ego, to si takođe ti – jer, kao i svi, imaš svoju svetlu i svoju mračnu stranu i u kontekstu poznavanja i prihvatanja sebe, obe su jednako važne i značajne. I zato su ti takvi ljudi potrebni – da se i oni ogledaju u tebi, da zajedno učite, rastete i razvijate se, da prihvatate i razumete jedno drugo (i ceo svet) kroz bol, transformaciju, zahvalnost. Kroz slobodu da budete ono što jeste, šta god to sve moglo da bude. I da se ne uplašite i ne ustuknete. 

Wannabe TV

Editors choice