Najprostije moguće objašnjenje razlike između negativnog i pozitivnog razmišljanja je da negativci razmišljaju o onome što ne žele da im se desi i od čega strahuju, dok pozitivci razmišljaju o onome što žele da im se desi i što priželjkuju.
Pre svega, ova podela je uprošćena, jer je svedena na crno i belo, na negativ i pozitiv, a trebalo bi da znamo da u životu crno i belo idu zajedno, odnosno, da je najbolje kad su integrisani i kad ih shvatamo kao jedinstvenu sliku raznolikosti i bogatstva života i iskustva. Ali to je već filozofija. Negativnost je, međutim, mehanizam. Zato što proizilazi iz ega i iz straha. Zato što nas niko nije naučio da prihvatamo i razumemo loše stvari, da sagledavamo i prihvatamo sopstvene slabosti i mrakove (svoju senku), da osvešćujemo nesvesno i da usmeravamo svoju energiju na ono što želimo i čemu se radujemo.
Kako stvari rade za tebe? Da li si više misliš o onome što ne želiš, ili o onome što želiš da ti se desi? Većina ljudi potpuno nesvesno praktikuje negativno mišljenje, a to nije samo loša navika, to je oblik zavisnosti, za koji se sumnja da je direktno odgovoran za razvijanje svih drugih oblika zavisnosti. A svaka zavisnost (hrana, TV, alkohol, droga…) jeste bežanje od sebe, od svojih razmišljanja i osećanja. Negativno razmišljanje uključuje rečenice koje izgovaraš glasno, kao i ono što govoriš sebi, a uz to idu negativne vizuelizacije, sećanje na razne neprijatnosti i mentalno ponavljanje loših iskustava.
To verovatno radiš toliko često i automatski, da uopšte ne detektuješ da je u toku ispoljavanje negativnog mišljenja – ono prolazi ispod radara tvoje svesti.
