Vi verovatno, kao i većina muškaraca, pomišljate da nikada ne biste povredili ženu, ali to nema veze sa tim kako se vi osećate, nego sa njenim genetskim zapisom. Iz tog razloga, žene skoro nikada ne odbijaju muškarce otvoreno – one pronalaze tihe, ljubazne i manipulativne načine da izbegnu da vas uvrede, jer tako štite sebe od mogućih posledica muške primitivne moći da povredi i uništi.
Taj nejasni signal pomešanih poruka, muškarce jako frustrira, jer ne mogu da dokuče zašto se ona tako ponaša i šta hoće da postigne. U suštini, to možda nijedna žena ne bi umela da vam objasni, jer se cela stvar odigrava na primitivnim nivoima bića, nesvesno. Ona ne može da vam kaže kako se trudi da ne bude neljubazna prema vama, da ostane neutralna, da vas ne ohrabruje, a da vam ipak pokaže male doze simpatije, kako ne bi izazvala vaš gnev i osvetoljubivost, jer se boji da će biti povređena ako vam otvoreno kaže da joj se ne sviđate i da je više ne uznemiravate. U slučaju da joj se sviđate, ona i dalje može slati vama nejasne signale, jer želi da održi distancu i da vas bolje upozna, da stekne uverenje da je bezbedna sa vama i da može da se opusti.
Većina muškaraca i žena odigrava ovaj scenario i uopšte ne pokušava da ga protumači na nivou istorije međupolnih odnosa, na primitivnom nivou opstanka, jer su ubeđeni da smo danas svi savremeni i da se međupolni odnosi odigravaju na nivou želje i htenja, a ne u mračnim pećinama praistorije ljudskih umova.
A tamo, u tim pećinama, nagomilana je arhiva ženskog stradanja pod muškom dominacijom, koje je kroz vekove poprimalo sve suptilnije i bizarnije forme, naročito kroz religiozna mračnjaštva i proganjanja. Svet se toga još uvek nije oslobodio, a ni podsvest. Negde u vašem genetskom zapisu čuči pećinac sa batinom, koji tresne i uzme ono što hoće, maskiran u viteza koji će kopljem osvojiti damu svog srca, ali i jedno i drugo je nasilje, utisnuto u mačo ubeđenje da muškarcu pripada ono što želi i da je dovoljno da zatraži.
