Čula sam neverovatno dobru, potpuno ofucanu foru i mislim da sam se prosvetlila. Hoće to kroz sarkazam, brže nego kroz psihoanalizu.
Kaže ovako: “Koliko psihologa je potrebno da promeni sijalicu? Samo jedan, ali sijalica mora da želi da se promeni.” Pa breeee…
Da si sijalica, da li bi želeo da se promeniš? Ne bratiću, samo bi prs’o i promenili bi te bez pitanja, jer tako stvari funkcionišu, kad funkcionišu.
A kad ne funkcionišu, onda samo prsneš i gotovo. Promeniš se u pravcu dijagnoze, zadržiš pravac i daleko ti lepa kuća. I nema šta više da se menjaš i da želiš ili ne želiš. Odbaciš iluzije o tome da imaš izbor, zamenivši ih iluzijama po izboru – paranoja, šizofrenija, neuroza, demencija, brojne psihopatije su ti na raspolaganju, u nijansama i u paketu.
Šta, misliš da niko ne bira da bude lud? O da, bira. Čim izabereš da budeš čovek izabrao si ludilo. A i to biraš, da budeš čovek. Mog’o si neka zverka da budeš, ili neka zdrava hrana, ali ne, bratiću, hteo si ljudskost, osećanja, misli, govor, iskustva. Pa izvol’te, ceo paket. U nijansama. Sa gratis odlepom, na svaku pređenu deceniju. Mada, ima svakakvih paket-aranžmana u tom smislu. I sve što ti se čini strašno, nepravedno, monstruozno, nehumano, zapravo i jeste sve to, osim što je vrlo humano. Totalno ljudski. Da ti se smuči od ljudskosti, za večnost.
