Uzbuđenje
Deca su tako uzbuđena – zbog svega. Svaka aktivnost je avantura, prilika za istraživanje i ko zna kakva otkrića. Zamisli da imaš tu energiju i da je ulažeš u posao koji radiš, u savladavanje ispitnih pitanja, u suočavanje sa svojim strahovima i slabostima, u samospoznaju. Čim počneš da zamišljaj, osetićeš taj unutrašnji drhtaj – zapamti ga i zadrži ga u sebi i kad god nešto radiš, predaj se tome kao što se deca predaju i bićeš nagrađen drhtajem uzbuđenja, avanture, otkrića.
Vera u sebe
Kad pitaš dete šta će biti kad poraste, ono ima jasan odgovor, pun samopouzdanja. Dete vidi svoj san, svoju želju i zamisao i ne vidi prepreke. Izgleda mu sasvim izvesno da može da bude ono što želi. Odrasli često ohrabruju decu, nastojeći da im održe baš tu vrstu samopouzdanja, da mogu da urade sve što hoće, samo kad znaju šta žele i kad se tome posvete. Trebalo bi da to ohrabrenje češće pružamo sami sebi.
Poverenje
Deca veruju svojim roditeljima bezrezervno. Ona su upućena na druge ljude i moraju da im veruju. Odrastajući, stičemo cinizam, počinjemo da sumnjamo i teško poklanjamo svoje poverenje. Da li si u detinjstvu bio toliko izneveren, da je poverenje postalo najdefecitarnija vrednost u tvom sistemu? Zašto ne bi odabrao da veruješ ljudima, jer u svakome postoji nešto dostojno poverenja.
