Evo još jednog malog testa: Zamisli da hodaš ulicom u malom balonu koji je samo delimično providan, odnosno zamagljen je, a providan tek toliko da vidiš kuda ideš. I da vidiš kako se pored tebe kotrljaju brojne druge prilike u svojim zamagljenim balonima. I oni samo gledaju kuda idu. Niko nikog tu stvarno ne vidi. Ti razmišljaš o sebi, brineš se zbog svojih nedostataka i slabosti i strahuješ da će ih drugi uočiti. A svi ostali čine upravo to isto – brinu zbog onoga što im se kod sebe ne sviđa i strahuju da svi vide upravo ono što oni žele da zamagle.
Koliko jasno možeš da vidiš druge, kad si fokusiran na sebe i kad se stalno brineš kako te drugi vide, odnosno, strahuješ da ćeš se izblamirati i obrukati? Isto onoliko jasno, koliko oni vide tebe, obuzeti sopstvenim strepnjama i strahovima.
Ukratko, drugi razmišljaju uglavnom samo o sebi, kao što i ti razmišljaš o sebi i uopšte ne razmišljaju o tebi, kao što i ti ne razmišljaš o njima.
To što umišljaš da neko (sa Fejsbuka ili Instagrama) razmišlja o tebi i procenjuje te duže od deset sekundi, toksična je navika, koja tvoju društvenu svest održava u zamagljenom balonu.
Kada te efekat reflektora ubedi da je svima vidljivo ono što želiš da sakriješ, ti nastojiš da izoštriš sliku do te mere da se ona izobliči – ulažeš neverovatno mnogo energije u detalje koje niko ne primećuje, tumačiš nečije poglede, komentare i gestove pridajući im značenje koje oni uopšte nemaju, vidiš prekor i neodobravanje, tamo gde se uglavnom nalazi ravnodušnost.
Svoju nesigurnost projektuješ na druge i to je sve što zaista radiš. Zamišljaš da te drugi vide onako kako sam sebe vidiš.
Ali, možeš da pronađeš oslobođenje od tiranije sopstvenog uma, prihvatajući istinu da svako živi u centru svog univerzuma i da ga uglavnom baš briga za druge. Ova pomisao je poražavajuća za ego, ali duši donosi olakašnje. Opusti se. Niko te ne gleda baš onako kako ti se čini, a mnogi te uglavnom i ne primećuju. Nisi najvažniji na svetu, pa tako sigurno nisi ni najgori, najnedostojniji, najnesigurniji, najnespretniji.
Kad malo uravnotežiš tu ideju, svetla reflektora se prigušuju, a tada možeš da počneš da se baviš svojim razvojem i integritetom, da bolje upoznaješ sebe i da sam sebe posmatraš sa više blagonaklonosti, nego strogosti.
Naslovna fotografija: instagram.com/janis_danner
Brankica Milošević
