Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Emotivno zatvaranje – sa samim sobom

Emotivno zatvaranje – sa samim sobom

1/2

Kada nešto završiš, onda možeš da nastaviš dalje. Ponekad, ljudi oklevaju da završe, da potraže emotivno zatvaranje i ostave prošlost za sobom, jer ne žele da puste ono što su već izgubili, kao da bi to bio dvostruk gubitak. Istrajno žaljenje održava u životu ono što ne postoji, predstavlja neku vrstu žrtvovanja, samoprekora, pokajanja, samokažnjavanja – “lek” za osećanje krivice zbog sopstvenih grešaka, gluposti i sebičnosti. U ovome postoji tračak očekivanja da će se dovoljno napatiti i u nekom trenutku iskupiti, da će “otkupiti” svoje srce od prošlosti i da će ponovo moći da se raduju i vole. Ali ne pre nego što to zasluže – a zaslužiće patnjom.

Ima rezona u tome, taj obrazac je vrlo rasprostranjen i vrlo poznat. Da li ga prepoznaješ u sebi? Možda ne tako jasno i definisano, ponekad se taj obrazac izražava kroz ljutnju na bivšu ljubav, jednako kao i kroz kajanje zbog nekih postupaka. Ponekad, to prosto traje predugo i počinješ da se osećaš kao emotivna ruševina. Ponekad, ljudi pokušavaju da obave emotivno zatvaranje zajedno sa osobom zbog koje pate – prijateljem koji im je okrenuo leđa, bivšim koji ih je izdao, roditeljima koji ih osuđuju i ne razumeju. Da nekako dopru do njih, da razgovaraju. Ako si to nekada pokušao, verovatno si se našao u poziciji da se osećaš kao ludak, osujećen i frustriran hladnoćom, optužbama, svojim sopstvenim osećanjem da nisi dorastao tom pokušaju.

shotinraww gYezIhYbwzI unsplash e1594303415620 Emotivno zatvaranje – sa samim sobom

Šta da radiš kad se odnos prekine, kad osećaš da si odsečen, da se daviš u ogorčenju i besu, kad nema emotivnog zatvaranja, koje bi ti pomoglo da se isceliš i nastaviš sa svojim životom?

Postoje stvari koje možeš da učiniš sam sa sobom, da bi dosego emotivno zatvaranje. Potrebno je vreme i strpljenje, ali, moguće je.

Pokušaj da shvatiš da nije svako spreman da preuzme odgovornost za svoje postupke i osećanja. Razgovor koji želiš da vodiš – ili si pokušao i doživeo propast – upravo je primer toga. Druga osoba ne može objektivno da razgovara o tome, nema kapaciteta za to i nikada ih nije ni imala. Ona verovatno želi da ti budeš kriv i svoje osećanje ispravnosti nalazi u tom prebacivanju krivice. Jednostavno, ne možete sesti i racionalno razgovarati o problemima koji su vas doveli dotle gde ste sada. A zatim preuzmi svoju polovinu odgovornosti – jer polovina je tvoja. I onda pusti da prođe neko vreme dok procesuiraš tu pomisao, taj neprijatni zaključak, suprotan tvojim željama i očekivanjima.

Wannabe TV

Editors choice