Svi mnogo puta u životu izgovorimo tu vekovima poznatu reč “eureka” kako bismo dokazali da smo došli do nekog rešenja ili, pak, kako bismo ironično ukazali na tuđe rešenje koje nije inovativno, a možda ni upotrebljivo. Međutim, da bismo došli do tog rešenja potrebno je doći do ideje, do momenta kada se rešenje javlja, odnosno, kada se uočava da je ono na pomolu. I tada su mnogi skloni mišljanju da se ideja pojavila u jednoj sekundi, skoro ničim izazvana, a treba se ipak zapitati kako ideja zapravo dolazi do nas, kako se pojavljuje u našim mislima i raznim delovima mozga?!
Nekako je uobičajeno da svi mislimo da je “eureka” momenat koji se zaista dogodi u sekundi, da je to čak delić sekunde u kojem mozak dođe do ideje koja kasnije dovodi do nekih sasvim inovativnih rešenja, do velikih shvatanja i saznanja… Ali, iako bi bilo veoma lepo verovati u to da ideje nastaju na ovaj način, zapravo su rezultat procesa, i to procesa koji nije lak i nije brz, već se kod nekih stvari i nekih otkrića čekalo dugo, veliki je vremenski period trebao da se do ideje dođe. A ono šta sama ideja zahteva nije jedan trenutak, već mnogo prošlih saznanja i informacija, koje pomažu da se dođe do nekih novih, koje do sada nisu postojale.
