Ideja se zaista rađa, to je velika istina – ali kao i dete što se rađa, potrebno je začeti je, potreban je određeni period da se razvija, kako bi se formirala i na kraju “rodila”, odnosno kao takva, celovita, došla do našeg mozga kao informacija koju je moguće u potpunosti reći i smisleno iskazati. Začetak ideje se nalazi u komunikaciji, u interakciji sa okolinom, ljudima, jer se tako razmenjuju postojeća znanja i informacije, sve ono što se zna u tom trenutku, a to može da seže još iz davne ljudske prošlosti i istorije. Na taj način se u našoj podsvesti jedna po jedna, postojeće informacije slažu, jedna sa drugom “sarađuju”, a onda se takođe u podsvesti, polako formiraju mesta za nove zaključke i nove čak sumnje, koje dovode do toga da ideja dođe do procesa stvaranja.
Deo po deo, kockica po kockica, informacije i znanja se u podsvesti ređaju nekim logičnim, doslednim redom, tako da ne prave prepreke jedni drugima, nakon čega se u složenim procesima razmišljanja i promatranja koji nekad traju satima, nekad danima, ali čak i godinama, stvaraju mesta za nove ideje. Takav proces zaista dovodi do rađanja ideje, koja se u svom konačnom obliku pojavi u nekom trenutku, koji često i nije trenutak u kojem je čovek u potpunosti svega svestan, nekad u trenutku kada uopšte ne razmišlja o mogućim rešenjima i zaključcima, zbog čega čovek i kaže “eureka“, ali samo kao obeležje trenutka u kojem se nije nadao da će konačna ideja “isplivati” na površinu. Ona nije momenat u kojem se stvori, već produkt dugog učenja i skupljanja informacija koje se već znaju, a koje služe da se sazna i nešto novo.
