Pošto smo u ovom trenutku dovoljno daleko od EU, još uvek možemo da mislimo kao što uvek i mislimo, da se ono što se događa tamo negde nas ne tiče i da “neće to kod nas”. Možda i neće, ali samo ako budemo imali sreće da nas nikako ne prime u Evropu. U međuvremenu, sva politička i ekonomska stremljenja grebaće na evropskim vratima, ulizujući se i očekujući predpristupne fondove i ostale mamce kojima obiluje evropska kuhinja. Ali, da li mi zaista želimo da jedemo ono što se tamo kuva?
