Još jedan sličan eksperiment sproveden 2002. godine uverio je polovinu ispitanika da su se kao deca vozili u velikom balonu – jednostavno im pokazujući montirane fotografske “dokaze”.
Ono što je dugo bila zagonetka je da li su neki ljudi osetljiviji na lažna sećanja od drugih – i da li neki ljudi sa naročito dobrim pamćenjem mogu da budu imuni na njih. Nova istraživanja objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences odgovara na oba pitanja odlučnim NE. Lažna sećanja deluju na sve ljude – čak i na one koji imaju izvanrednu memoriju.
Philtrum (udubljenje iznad usne)
Da li ste se ikada zaptali kako se zove i čemu služi udubljenje između gornje usne i nosa? Njegov latinski naziv je philtrum… i koliko do sada znamo, on ljudima ne služi apsolutno ničemu, iako su stari Grci verovali da je to jedna od najosetljivijih erogenih zona.
Tehnički naziv philtruma je medijalna pukotina, a veruje se da je imaju svi sisari. Dok kod ljudi ovo udubljenje nema apsolutno nikakvu svrhu, kod pasa i nekih drugih sisara, ono pomaže da pljuvačka lakše dođe od usne do nosa, kako bi njuška ostala vlažna radi lakšeg prepoznavanja mirisa. Veruje se da nam philtrum više nije potreban, jer se daleko više oslanjamo na vid, nego na čulo mirisa.
Oči upozoravaju kada je našem telu previše hladno
Telo ima mnogo načina da nas upozori da mu je hladno, a jedan od najuobičajenijih je drhtanje. Ali kada su temperature toliko niske da nam preti ozbiljna opasnost od hipotermije, oči su te koje nas upozoravaju da ulazimo u kritičnu fazu. Krvni sudovi u očima se stisnu kako bi se uštedela energija, a ovo uzrokuje bol u očima, osećaj da su suve (kao da su pune peska), pa čak i privremeno slepilo.
Prosečno ljudsko telo se sastoji od oko 7 oktiliona atoma
Telo odrasle osobe teške oko 70 kilograma, sastoji se od 7.000.000.000.000.000.000.000.000.000 atoma – sedam milijardi milijardi milijardi, ili na američkom i nemačkom govornom području, 7 oktiliona.
Od 41 hemijskog elementa koji se nalaze u sastavu telesnih ćelija većine ljudi, 99% atoma čine ugljenik, vodonik, ugljen-dioksid i kiseonik. Tačan broj atoma i elemenata zavisi od starosti, načina ishrane, kao i od raznih drugih spoljašnjih faktora, a neki od tih elemenata su potrebni za hemijske procese u telu, dok drugi (kao recimo, olovo i uran) nemaju poznatu funkciju.
Brankica Milošević
