Lako je zaključiti da je čovečanstvo osuđeno na propast, da zlo preovlađuje, da je otuđenost podelila ionako podeljen svet, da su humanost i poštenje u deficitu. Ali uvek i svuda ima dobrih ljudi. Svakako vam se desilo da se uverite u to, makar na osnovu sitnih (i krupnih) gestova ljudi koje uopšte ne poznajete, a koji su vas naveli da osetite toplinu i zahvalnost.
Kad zatražite pomoć u orijentaciji
Kad u drugom gradu ili nepoznatom delu grada ne možete da pronađete adresu, a onaj koga pitate se potrudi da vam tačno objasni i pokaže orijentire, ili krene sa vama deo puta ili vas otprati, jer mu nije teško. Danas su svi toliko zauzeti i nepoverljivi prema nepoznatima, a neko je imao ljubaznosti i strpljenja da se postara da se ne vrtite u krug i da pronađete odredište. Ovo zaista izaziva osećanje čiste zahvalnosti, koju nikada nećete moći da uzvratite, osim kad se nađete u situaciji da vas neko nepoznat pita za pravac.
Kad vam vrate izgubljen novčanik
Novčanik ume da ispadne na sred ulice i da to uopšte ne primetite. A dešava se i da ga zaboravite tamo gde ste ga poslednji put koristili. I kad ste već pretrpeli šok, oprostili se od para i pripremate se da preživite proceduru ponovnog vađenja svih dokumenata koje nosite u novčaniku (a to je ono zbog čega ste mnogo više očajni, nego zbog novca) neko vas pozove i pita vas da li ste vi osoba koja je izgubila novčanik. Osećanje olakšanja, zahvalnosti i neprijatnosti je tako veliko i pomešano, da ćete sebi olakšati jedino ako nagradite nalazača. Ne zato što on to očekuje, nego zato što jedino tako možete donekle da uzvratite ovaj gest savesti i ljudskosti. Ne štedite na nagradi, bolje ćete se osećati.
