Ti nisi savršen. Ali nisi ni završen. Nikada nećeš biti savršen, ali verovatno nikada nećeš biti ni završen, čak i kad životu u telu dođe kraj. To nije zastrašujuća pomisao, upravo suprotno – oslobađajuća je. Jer, kada znaš da nećeš dostići savršenstvo, rasterećen si merenja prolaznog vremena. Možeš jednostavno stalno da napreduješ. A čak i kada stagniraš, ili nazaduješ, to nije gubljenje vremena. To je procesuiranje. Imaš nešto da uradiš sa sobom i trenutno se tvoja podsvest bavi time, ili neki niži delovi tvog sopstva, kojima je potrebno da ti spuste vibraciju, da malo regresiraš, da se vratiš u onog sebe u kome proces može optimalno da se odvija. U svakom trenutku svog života, ti si remek delo u nastajanju.
