Podela na introvertne i ekstrovertne tipove ličnosti nije crno-bela, niti jedan tip ličnosti ima neke naročite prednosti ili mane u odnosu na drugi. Intorvertni umeju da budu suštinski introvertni u dubini svog bića, u načinu na koji vode i obogaćuju svoj unutrašnji život, a da na površini funkcionišu tako da oni koji ih ne poznaju dobro, ne mogu da prepoznaju ni njihovu introvertnost. Veštine komunikacije i prilagođavanja mogu se naučiti, a tip ličnosti je samo orijentacija za bolje razumevanje načina na koji neko funkcioniše i za bolje razumevanje samog sebe.
Ako su ti već prebacivali da si introvertan, kao da je to neka greška, neka slabost u karakteru koju treba da popraviš, kao da je to neka neoprostiva i nepodnošljiva mana, verovatno si mnogo razmišljao o tome. Da li si sebičniji od drugih, zato što si introvertan? Da li više oklevaš, odugovlačiš i izbegavaš da stupiš u akciju i preuzmeš odgovornost za svoje postupke, zato što si introvertan? Da li manje razumeš druge i manje si tolerantan i saosećajan zato što si introvertan?
Introvertne osobe duboko razmišljaju, preispituju se i dugo procesuiraju svoje uvide i spoznaje i nemaju nikakvu potrebu da ih dele sa drugima. Njima drugi nisu potrebni da im ispunjavaju život i „ubijaju“ vreme, oni se sasvim dobro osećaju sami sa sobom, jer uvek imaju o čemu da razmišljaju i imaju interesovanja koja obogaćuju njihov unutrašnji život, koja ih ispunjavaju i donose im mir i ravnotežu. Ali oni vole društvo, nisu samotnjaci i često su zabavni, duhoviti i šarmantni. Samo ne vole površnost i zamara ih brzina i praznina usputnih i potrošnih odnosa. Svi ljudski kvaliteti – i mane – prisutni su u njima u manjoj ili većoj meri, koja ne zavisi od toga da li je neko introvertan ili ekstrovertan.
