Više ne možemo da živimo bez neprestane konekcije, stvarno ne možemo. Svi drže u rukama telefone u svim prilikama – snimaju, fotografišu, postuju, dopisuju se, tvituju, stalno. Gotovo da nam to više i ne smeta, ali neke posledice ove dostupnosti i izloženosti, stvarno su iritantne.
Više ne možemo da vodimo opušten razgovor u realnom životu
U društvu s prijateljima ili na sastanku sa devojkom morate računati i na društvo sa njihovih mreža – svi svuda nose sa sobom svoje virtuelne prijatelje i odmah reaguju, čim se oglasi poruka. Vaš razgovor može da se pauzira, zapravo, sve može da se pauzira, prekine i isecka, kao da više ništa nije toliko važno da biste mu posvetili punu pažnju. Virtuelne veze umešale su se u sve naše ostale veze i u našu privatnost.
Ozbiljnu konverzaciju takođe obavljamo porukama
Čestitamo rođenja i rođendane, izjavljujemo saučešće, zakazujemo sastanke, čak i održavamo poslovne sastanke na grupnom četu. Svađamo se i raskidamo preko poruka, kuckamo ono što nam je daleko lakše da nekome kažemo sa bezbedne distance, nego uživo. Kad je baš potrebno da se sa nekim vidimo, tu je Skajp, mada smo u ovakvoj komunikaciji izloženiji, nego kad se samo dopisujemo. Preko poruka je lakše biti velikodušan, ljubazan, prisan, govorljiv, nego uživo. A lakše je i slagati i izbeći neprijatnu komunikaciju. Gubimo socijalne veštine, oslanjajući se na kuckanje poruka.
