Ali pamet je inferiorna u odnosu na svest. Jer pamet služi egu (a ego se služi maskom) dok svest služi biću. Nije lako biti čovek, a još je teže biti ljudsko biće u čovečanstvu i maske su nam potrebne. Nekima služe da podignu svest, da iz njih iščitaju informacije o drugima, da komuniciraju na nivou na kome drugi maskirani mogu da ih razumeju, a nekima služe kao ćebe preko glave. Zagušljivo malo sklonište u mraku nesvesnosti, u kome mogu da zamišljaju da su bezbedni i da nikada neće biti razotkriveni.
Istina je da smo svi slabi i ranjivi i da uzalud to pokušavamo da sakrijemo. Uzalud se pravimo strašni i opaki, tolerantni i flegmatični. Uzalud se branimo. Jer, bićemo povređeni, koliko god se štitili i maskirali. Bićemo provaljeni, koliko god pametni bili, jer uvek ima nekog ko je svesniji, ko ima širu perspektivu i čiji pogled dublje dopire od našeg. Ali mi moramo da koristimo maske, kao što deca moraju da se igraju i da se kriju ispod ćebeta. Da zamišljamo da je stvarno i uzbudljivo nešto što je obično i dosadno. Da pričamo priče, sa srećnim završecima. I dokle god moramo da se nadamo dobrim ishodima i da verujemo u njih, umesto da ih svesno uzrokujemo i stvaramo, dotle ćemo plesati pod maskama, često sa mačevima u rukama i bombama u zubima. Sve što možeš da učiniš u tom smislu, jeste da upoznaš sebe, da osvestiš svoje skrivene motive, da poznaješ svoje slabosti i svoje maske.
Pročitajte još i ovo:
Zašto je duhovna inteligencija vrhunska?
Da li je inteligencije garancija za sreću?
Da li je veštačka inteligencija pretnja?
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.pinterest.com
Aleksina Đorđević
