Pročitajte prvi deo teksta OVDE.
Ukoliko ste neposredni i iskreni, imate mnogo problema u komunikaciji sa većinom sveta koji to nije. Nivo razmene koji postižete, ni izdaleka nema kvalitet za koji ste sposobni i kome težite, a to nije do vas. Ipak, vi ste taj koji se oseća autistično i koga drugi često tako i doživljavaju. Oni imaju nešto što vama fali, dok je zapravo stvar potpuno obrnuta – oni nemaju ono što vi imate, neposrednost, iskrenost, otvorenost uz koje gotovo neraskidivo ide i velikodušnost i dobronamernost. U svetu krhkog ljudskog ega, vi ste slon u staklenoj radnji, nespretni grubijan koji ne razume laskanje, podilaženje, sakrivanje informacija, nepreuzimanje odgovornosti. U najboljem slučaju, vi ste slon u zoološkom vrtu, ograđen u skučenom prostoru koji ljudi namenjuju slonovima van njihovog prirodnog okruženja. Ali gde je vaše prirodno okruženje? U društvu samih sebe, izgleda.
Vama nije problem da budete sami
Dok najveći broj ljudi teži da vreme provodi poput ptica, u toplim gnezdima, ušuškano uz druge ptice, u parovima i jatima, na žicama pred tuđim prozorima, vama najviše prija samoća. Ne da nemate problem da budete sami, nego uopšte nemate težnju da se gurate uz druge i ako veći deo dana morate da provedete među ljudima, povratak u samoću će vam biti kao lekovita kupka u atomskoj banji. Iz svoje pozicije, vi razumete čoporativne potrebe drugih ljudi, ali oni ne razumeju vašu potrebu za samoćom. Jer strah od samoće je jedan od najvećih i najčešćih ljudskih strahova, zbog koga ljudi pristaju na bilo kakvo društvo. Vi birate svoje društvo, a birane osobe vam se ne nameću i ne operećuju vas – i oni su ljubitelji samoće kao i vi. Ono što druge plaši, vas osnažuje i isceljuje, a to je dovoljno da budete prepoznati kao neuklopljeni, čudni, autistični.
