Kad ću to, dođavola? Ništa, znam. Sad ću da pozovem čoveka, mog školskog druga, što mu žena drži perionicu. A mogla bih i neku ćebad da pošaljem kad ga već zovem. Kaže, stiže za pola sata. Super. Ćebad na terasi, a tamo – džumbus. Aj’ časkom da raskrčim. I da promenim posteljinu, kad sam već uhvatila zalet.
A kafa? Sinko, jebiga, zumbul. Šta zumbul, majka? Pa vidiš, ne mogu zumbul da ga lomi vetar i ne mogu zmbul u džumbus. Nego, deder, ti lepo smućkaj i za sebe i za majku, dok ja časkom. I ove plastične flaše što sam pokupila odnesi u susednu ulicu, sipaj u onaj džak za reciklažu, evo stavila sam ti pored vrata.
Dok ja časkom uključim mašinu (i usput oribam kupatilo). I dolazi čovek da pokupi ćebad (i kendo opremu), zatiče me kako, kao i sve normalne žene, domaćice i ostale, sređujem kuću. Ode čovek, odnese pola loma. Pojavljuje se moja punoletna ćerka, koja je zatvorena u svojoj sobi vešto izbegla uključivanje u akciju „zumbul koji se iznenada pojavljuje i silom rešava stvari“ a ja joj kažem: „Je li, šta misliš, da l’ će sad ovaj čovek da misli kako sam i ja normalna?“
„Šta ti je kevo?“
„Ništa, zumbul.“
„Šta bre zumbul?“
I onda joj objasnim i krene zezanje.
„A je l’ znaš ti kevo, da spremaš nešto slatko?“
„ Ih, pa nemoj se vređamo, a lejzi hausvajf?“
„Ma ne torta, nego, nešto slatko.“
„ A, pa znam da skuvam puding.“
„Hahahahaa, moja keva je pisac. A je l’ to znači da vi svaki dan nemate šta da jedete? Hahahaha!“ Glumi ona dijalog sa normalnim sagovornicima.
I sad sedim i uživam. Pijuckam mućkano (niko ne pravi bolji hladan nes od mog sina, ljubi ga majka) i gledam (i udišem) zumbul. Uklapa se sa plavim i srebrnim i belim ukrasima na jelci. U jednom ćošku jelka, u drugom zumbul, feng šui samo piči. Ali jelku više niko i ne komentariše, to nam je zaštitni znak. Brend kuće na adresi Ulica luckastih, broj 13 (bio nekad strip u „Zabavniku“), čiji posetioci imaju tretman kućnih ljubimaca, što će reći, pripitomljeni su.
„Ćao, odoh ja“, kaže ćera.
„Ej, jedi negde. Mislim, ne vraćaj se kući gladna.“
„Šta, nećeš ništa da spremaš?“
„Ima zumbul.“ Ona će mene da zeza, hah.
Aleksina Đorđević
