Go with the flow, poruka je sa razglasa New Age-a, odakle uglavnom stižu sva najzad protumačena i zapadnjačkom senzibilitetu prilagođena drevna znanja i mudrosti. Ako nema oblik postavljanja cilja, postignuća i trijumfovanja u sopstvenom uspehu, onda to nije „trip u koji možeš da se ubaciš“ jer zašto bismo nešto radili samo zbog sebe, bez reklame, bez ideje da je to nešto u čemu možeš da se dokažeš i budeš nagrađen? E pa, flow je sve suprotno od toga, iako je poruka spakovana baš tako, u sjajni papir koji obećava veliki poklon, senzacionalno otkriće, fantastično postignuće. Jer sigurno to možeš, samo misli pozitivno, budi to što jesi i radi na sebi – još tri glasnogovorničke njuejdž parole, koje si toliko puta čuo, da ti se već odavno čini ne samo da znaš šta znače, nego i da se to sasvim sigurno odnosi na tebe, tvoj način života i vrednosti.
Jer, ko bi hteo da bude nešto što nije (bogat, lep, seksi, pametan, uspešan) kad samo treba da dosegne to što već jeste, da prihvati sebe takvog kakav je (siromašan, neprivlačan, prosečan, luzer) i da onda misleći pozitivno (kao da je već bogat, lep, pametan…) radi na sebi (da postane bogat, lep…)???!!!
Teri Pračet bi rekao da tri upitnika i uzvičnika zasigurno svedoče o tome da ih je psihopata zakucao crno na belo, potpisujući svoju dijagnozu. A ako ne znaš ko je Teri Pračet i šta je još osim toga rekao, propustio si jedan opak flow, koji je mogao da te otisne u nepregledne dubine pozitivne ironije u odnosu na sve na šta ego inače tripuje. Pozitivna ironija je pojam koji njuejdž još nije stigao da dešifruje, pošto je upravo komponovan u četvoro-četvrtinskom taktu.
Ovo je album grupe Spring and Youth, pod nazivom „Between the Irony“ pa mu ga dajte po flow-u, a Pračeta pronađite sami. Ima ga u svakoj biblioteci.
