Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Savladaj 10 veština rešavanja problema

Taktike za izbegavanje “sagorevanja” na poslu

Zašto je britanski stil zakon u muškoj modi

Greške koje muškarci prave u nezi kose (i kako da ih ispraviš)

Zašto treba da radiš 100 čučnjeva dnevno

Sudar sa stereotipom: Šta vam žene rade i kad im je stalo do vas?

Savremena pravila flertovanja za kul tipove

10 poruka mudrosti Aldousa Huxleya: Formiraj svoje novogodišnje odluke prema njima

Komplimenti o izgledu koji ženama najviše prijaju

Još jedna cigla u glavi: Žal za mlados’ – teška boles’

Još jedna cigla u glavi: Žal za mlados’ – teška boles’

1/2

Setim se i ja tako nekih momenata iz rane mladosti – ta žal za mlados’ je pitanje opšte kulture negdašnjih gimnazijalaca, jer Bora Stanković, Koštana i te fore. Glumilo se, gledale se predstave, kontala se nacionalna kultura, kao i svetski klasici, a bogme, kontala se i avangarda, domaća i strana. Moja baka je u posleratno vreme u svom selu glumila u “Pokondirenoj tikvi” (Jovan Sterija Popović), što će reći, bila je sto posto avangarda u selendri, a godinama kasnije i moja keva je igrala Femu, a mnogo posle toga i ja sam malo glumila sporedne uloge u “Laži i Paralaži” (Sterija) i “Narodnom poslaniku” (Nušić) i nisam bila zadovoljna – ni ulogama, ni svojom glumom. Sad bi mi išlo bolje, sigurna sam. Zato što mi sad sve ide bolje.

I uvek se začudim, neprijatno iznenadim i rastužim kad čujem kako ljudi mojih godina i mlađi (ma i upola mlađi) govore sa onom posebnom raspilavljenom setom o srednjoškolskim danima. Kao, to im je bio najlepši period u životu. Ja ponekad malo odlepim kad vidim sitnu decu i obično kažem “jooooj, kako su mali, breeej, ma moja deca nikad nisu bila ovako mala” i onda krene neko zezanje na tu foru kako sam rodila džinovske bebe, pomene se i kako je vreme užasno brzo prošlo i kako su sad veliki (konji), ljubi ih majka (i želi im slobodan galop pašnjacima života).

Ali ja se ne bih vratila ni u koje vreme svoje mladosti. Beži bre! Jedva sam dovde stigla živa i zdrava, dokopala se neke svesti i duševnog mira i u šta da se vraćam?!

mladost 1 Još jedna cigla u glavi: Žal za mlados   teška boles

Meni je bilo teško da budem mlada, zato što sam uvek bila svesnija, osetljivija, slobodnija, zrelija i pametnija od svih oko sebe – starmala se to zvalo, jer takva sam bila još kao klinka – i pojma nisam imala šta ću sa tim, a nije bilo nikoga da me uputi, da mi pomogne da razumem i prihvatim sebe. Sve sam sama morala da skontam i vala mi je mnogo trebalo. I sad kad kontam i malo više od opšte kulture, (roditeljstvo, duhovnost, ljubav, ljudskost i božanskost), zaista mi ništa što je nekad bilo, ni na koji način nije bolje i poželjnije od ovog što je sada.

Možda su ti ljudi što su bili najsrećniji u mladosti, prosto imali srećnu mladost. Možda srećna mladost uopšte nije dobra za lični razvoj – jer ako posle sa godinama postaješ sve ogorčeniji, nezadovoljniji i uskraćeniji, pa nešto ne radiš kako treba, majku mu. To što devedeset posto ljudi ne radi kako treba nije ti nikakvo opravdanje. Život treba da bude sve bolji, a to nema veze sa tim što živiš u sirotoj Srbiji, nego sa stanjem osirotelosti u mozgu. Skvrčio ti se um, potisnuta osećanja zatrovala su ti sva osećanja, trpno stanje ti je stanje redovno i imaš osećaj da te je život izneverio, zanemario, prevazišao, slagao, da ti nije pružio očekivano – kao da je život ikad išta ikome obećao, osim sigurne smrti.

Wannabe TV

Editors choice